Zaključci
* * *
Bog (Stvarnost, Apsolut) i Njegovo ispoljavanje je Bivanje.
Bog jedini ima sposobnost manifestovanja, tako da sve mani-festacije
imaju izvor u Njemu.
Bog JESTE, a Njegove manifestacije se spontano odvijaju
i ne postoji razlog za to.
Beskonačna Svest, i individualne Svesti kao njene manifestacije,
jesu procesi koji se odvijaju spontano, bez razloga.
Manifestaciju individualne Svesti u prostoru i vremenu prepoznajemo
umom kao naš život, i konstatujući sopstveno postojanje, mi u nemogućnosti
da poričemo sebe, gubimo potrebu za dodatnim dokazom da postojimo.
Um zasnovan na principu dualnosti stvara privid odvojenosti,
tako da čovek misli da se njemu nešto zasebno dešava, gubeći iz vida
celinu ("slike").
Kroz molitveno-meditativni proces um se usklađuje sa
Svešću i tako se osvešćeno angažuje, omogućavajući spoznaju
da je naša suština beskonačna, bezoblična, nepromenljiva, a da je
ono što se menja (samo) naše ispoljavanje.
Spoznati suštinu čoveka, odnosno, "odgovoriti"
sebi na pitanje - ko sam ja?, jeste smisao života koji možemo pronaći samo
onda kada se, u stanju Bivanja, oslobodimo svake vezanosti za svoju individualnost
i život kao formu ispoljavanja individualnosti.
"Vera u onoga koji zna i ono znano naziva se ropstvo.
Onaj koji znaje vezan onim što zna; onje oslobođen kada nema ničeg
što treba znati."20
21) "Joga
Vašišta Sara - Odabrani stihovi", Arunačala, Beograd, 1998, str. 26.