“Umeće mira počinje sa vama. Radite na sebi i na zadatku koji ste dobili umećem mira. Svako ima duh koji se može usavršiti, telo što se na neki način može uvežbati, pogodan put koji treba slediti. Jedini razlog zbog kojeg ste ovde jeste da spoznate svoju unutrašnju božanstvenost i da ostvarite svoje unutrašnje prosvetljenje. Negujte mir u svom životu i zatim primenite to umeće u kontaktu sa svima koje srećete.”

                               

                                     Morihei Ueshiba, “Umeće mira – učenje osnivača aikida” Global book, Novi Sad, 1995, str. 11.

  

 

A I K I D O - razvoj svesnosti  

    

         Put ili razvoj svesnosti ima svoje prirodne elemente koji se najčešće nadovezuju jedan na drugi sledećim redom:

                                     

                                  1. Oproštaj i saosećanje

          

         Oproštaj sebi i drugima za sve svesno i nesvesno što je učinjeno podrazumeva stanje bez ega, kada se emocije i misli o sebi kao individui usaglašavaju sa umom kao celinom. Tada se makar za trenutak spoznaje povezanost, a potom odsustvo razlike među ljudima.Upravo doživljaj jednosti se nalazi u osnovi oproštaja.

         Saosećanje podrazumeva da se deo sopstvenog uma harmonizuje sa drugim delom, a zatim umom kao celinom.

         Kroz oproštaj i saosećanje spoznaje se ljubav kao svesnost.

         Prvi nivo svesnosti u aikidu, da ne postoji protivnik nego partner, izražava odnos prema samom sebi. Primarni doživljaj o sopstvenom postojanju (“ja”, “ja jesam”, “ja postojim”) je izvor dualnosti (“da-ne”, “pozitivno-negativno”, “dobro-loše”...) i uzrokuje stvaranje koncepata:

-          o individui kao nekom odvojenom od drugih, a da to u stvari nije, jer drugi su samo naša projekcija,

-          o svetu (okruženju) kao nečemu objektivnom (tzv. objektivna datost), a koji nije ništa drugo nego opet projekcija individualnog uma.

         Prilikom vežbanja sa partnerom treba uvek imati u vidu:

-          da sebe prihvatimo takvi kakvi jesmo, bez toga da sebi sudimo, da se upoređujemo sa bilo kim, bez namere da se sa nekim takmičimo...,

-          da partnera prihvatimo takvog kakav jeste, sa svim pozitivnim i negativnim osobinama (ako postoje takve osobine), bez želje da ga menjamo. Nikada se ne sme zaboraviti da je partner samo naša projekcija zasnovana na naučenom konceptu da smo mi sami individua odvojena od drugih.

-          da saosećamo sa partnerom, što podrazumeva usklađivanje vibracija sa njim, a što nije ništa drugo nego harmonizacija unutar nas samih.

         Ako tako postupamo, “razmena” (kretanje) vibracija kao emocionalnog i misaonog procesa sa partnerom prerasta u spontani proces razvoja svesnosti, odnosno znanja o sebi ili ljubav.

         Na takav način, kroz oproštaj i saosećanje, partner postaje “instrument” naše sopstvene samospoznaje, odnosno razvoja svesnosti.

        

         “Zašto se sveti čovek prihvata Jednog

           I postaje primer svetu.

                        .    .     .

           Zato što se ne bori

           Niko mu se na svetu

           ne može suprostaviti.”         

                    

                       Lao Ce, “Narodna knjiga-alfa”, Beograd, 1996 str. 30. 

                                                                    

 

                                  2. Prekid razmišljanja

        

         Zaustavljanjem misaonih tokova kroz različite oblike meditiranja, ostvaruje se prekid razmišljanja. Um kroz stalni proces „potrebe da razmišlja“ stvara sebi identitet („ja razmišljam“, „ja imam problem“, „ja postojim“, „ja jesam“ ...). Prekidom razmišljanja raskida se vezanost za sopstveni identitet (koji je u osnovi lažan) i doživljaj odvojenosti od drugih ljudi, u krajnjoj liniji od Stvarnosti.

         Drugi nivo svesnosti u aikidu je pročišćenje uma (što naravno podrazumeva i pročišćenje tela) koje započinje selekcijom misli i emocija, a završava prekidom razmišljanja.

         Pravilnim izvođenjem tehnika podstiče se postepeno pročišćavanje uma.

         Pravilnim izvođenjem tehnika sa punom (potpunom) svesnošću pročišćava se um. Koncentracijom na izvođenje određene tehnike (pogotovo osnovnih tehnika...) u smislu „imati svesnost“ o tehnici ne znači njeno bezgranično ponavljanje dok ne postane „podsvesna automatska reakcija“ jer se time povećava podsvest. Naprotiv, (mnogostruko, bezgranično) izvođenje je potrebno, ali uvek sa potpunom „prisutnošću“ - svesnošću o svakom pokretu.

         Svesnost pokreta podrazumeva:

         - pravilno izvođenje pokreta (pozicija ruku, nogu, trupa, ravnoteža...) uz korišćenje sile zemljine teže, a u širem smislu i svekolike energije univerzuma. Ako je telo opušteno, postoji balans i svesnost, sila univerzuma će pročistiti telo tako što će svi toksini i destruktivne emocije i misli izaći i omogućiti da se energetska funkcija ćelija (tzv. osmoza) maksimalno ostvari uz korišćenje sile univerzuma (sile „neba i zemlje“).

         Treba imati u vidu da se spontano opuštanje tetiva i mišića može postići do neke granice, a nakon toga se svesnom afirmacijom odvija daljnje opuštanje čime se stvaraju uslovi za nesmetani protok energije:

         - pravilno disanje u principu podrazumeva da se sa udisajem uz svesnost i konstituisanje energije u tački hare, a sa izdisajem uz svesnost usmerava energija u pravcu pokreta kojima se tehnika izvodi. Pri tome je bitno imati svesnost celine uma. Za neke tehnike se ne može precizno definisati disanje, te se ono odvija „prirodno“ (spontano).

              Napomena: disanje diktira pokret, a ne obratno! Iako posle dužeg vremena se disanje odvija spontano.

         - svesnost pokreta je znanje o pokretu, a pre svega znanje o pravcima kretanja energije i šta ta energija proizvodi, odnosno koji ima efekat. Osnovno kretanje energije u aikidu je spiralno kretanje koje dovodi toga da se sve neravnoteže odnosa jang-jin u pojedinim ogranima i telu u celini isprave. Spiralno kretanje energije što je još važnije pročišćava um, pre svega kroz harmonizaciju leve i desne hemisfere velikog mozga i stimulaciju žlezda sa unutrašnjim lučenjem ( hipofiza,epifiza...) koje proizvode značajne hormone bitne za stanje uma, kao što su endorfin, oxytocin itd.

         Korišćenje mišića treba da je minimalno, tek toliko da inicira pokret i ono prati disanje tako da kretanje tela u bilo kom zahvatu bude što spontanije. Energija tada ima spiralno kretanje i rezultat je osvešćenih emocionalnih i misaonih tokova zasnovanih na svesnosti sopstvenog prisustva. Na ovaj način um se pročišćava postižući zrelost ili potpunu svesnost u momentima prekida misaonih tokova. – stanju bez misli.

         Treba napomenuti, da prilikom vežbanja ne treba imati želju da se prekine razmišljanje jer će to gotovo uvek završiti neuspehom i to zbog vezanosti za cilj da se upravo postigne „stanje bez misli“.

                    

                     „ Stara pesma glasi:

                       Misliti: „ Ne želim da mislim“

                       Takođe obitava u nečijim mislima

                       Jednostavno ne razmišljaj o nerazmišljanju“

                                                                         

                                                                                Takuan Soho, „Oslobođeno srce“, Beograd, 2004, str. 31.

         Prilikom izvođenja bilo koje tehnike zahteva se „ozbiljnost“ tj. svesno usmeren um, jer ako nema svesnosti ili je ona nedovoljna, um će lutati i biće zbunjen te će se „ zaprljati“ suvišnim emocijama, mislima, doživljajima...

        

                                  3. Tišina

 

         Um stvara tišinu kao formu koja spontano dolazi i rezultat je kanalisanja emocija i misli, najpre kroz selektivno razmišljanje i pamćenje (eliminaciju suvišnih emocija, misli i memorije), a potom kroz privremeni prekid razmišljanja kada se u periodima odsustva misaonih tokova „ulazi“ u stanje tišine u kome opstaje samo doživljaj tišine.

         U tišini sva čovekova čula su uključena, a ona se „čuje“ celinom uma.

         Treći nivo svesnosti u aikidu je transformacija čula, pre svega vida, dodira i sluha. Postepena transformacija čula podrazumeva da se smanji, a potom isključi prijem Vibracija preko čula tako da informacije dolaze direktno, u vidu neposredne spoznaje. U praksi se to postiže:

-          razvojem intuicije koja je jedinstvo percepcije situacije, dosadašnjeg iskustva i znanja te spontane reakcije:

-          posmatranjem partnera najpre uz pomoć čula vida (očima), a odmah potom „mozgom“ gledamo kroz tzv. treće oko kao kroz „špijunku“ na vratima. Posmatranje se usmerava na oči partnera i približno mesto gde se nalazi „treće oko“.

-          Nakon toga se ulazi u stanje tišine u kome se partner prepoznaje kao sopstvena projekcija.

        

         Transformacija čula može se podstaći i vizuelizacijom prostora u kome se vežba, koja prerasta u svesnost o prostoru u kome se kao „od gore“ posmatra sopstveno i partnerovo telo kako se kreću.

         Suština je preneti tišinu, a da se iz nje ne izađe

 

                                  4. Praznina

 

         Praznina je takođe forma uma. To je stanje u kome je um kao celina prisutan (svestan sebe), ali ničim nije uznemiren te se emocije i misli kao procesi ne dešavaju. U stanju praznine celovit um (potpuna svesnost) zna (svestan je) da je celina.

         Za razliku od tišine koja spontano nastaje kao rezultat kanalisanog i utihnutog uma, praznina je svesnost celina uma o njemu samom kao celini. Tada postoji potpuna svesnost o stanju odsustva emocija i misli - tzv. svesnost praznine.[1]

         Četvrti nivo svesnosti u aikidu je svesnost praznine.

         „Ako posmatramo u smislu borilačke veštine (mačevalaštva), um ne sme da se usredsredi na ruku koja drži mač. Potpuno zaboravljajući na ruku koja upravlja mačem, udarite i obarate neprijatelja. Um se ne usmerava na protivnika. Protivnik je praznina. Ja sam praznina. Ruka koja drži mač i sam mač jesu praznina. Shvatite ovo, ali ne dozvolite da vam um zarobi Praznina                                                                  .      .      .

 

...U upravljanju mačem u beskrajno kratkom periodu potrebna je munja da bi se udarilo i u tom trenutku nema ni uma ni misli. Jer dok mač udara, nema uma. Jer u meni, koji treba da budem udaren nema uma. Napadač je Praznina, njegov mač je Praznina. Ja, koji treba da budem napadnut, zapravo sam praznina.       

 

         Ako je ovo ovako, onda čovek koji me napada uopšte nije čovek. Mač koji napada nije mač. A što se tiče mene, osoba koja treba da bude posečena, u bljesku munje, biće kao da se preseca povetarac, koji duva preko prolećnog neba.                                                               .      .      .

 

         Iako ne zaboravite ni jedan pokret, ako razmišljate o izvođenju pokreta ruku i nogu i izvedete ples tačno, ne znači da ste vešti. Ako se um zaustavi u ruci ili nozi ni jedan vaš pokret neće biti sinhronizovan. Ako u potpunosti ne odbacite um, sve što radite biće osrednjeg kvaliteta.“

 

                                                                           Takuan Soho, „Oslobođeno srce“, Beograd, 2004, str.34, 35.

 

         „Da bi postigao savršenu prazninu,

         Uporno se drži mirovanja.“

 

                                                Lao Ce, „Načela Taoa“, Narodna knjiga Alfa, Beograd, 1996, str. 23.

 

                                  5. Prepuštanje

        

         Prepuštanje se, najpre, odvija kao parcijalni proces usklađivanja pojedinačne emocije ili misli, odnosno grupe emocija i misli sa drugom pojedinačnom emocijom i misli, odnosno grupom emocija i misli - tzv. delimični flow. Zatim se proces harmonizacije širi sve dok ne zahvati celokupni um u smislu svih emocija i misli – tzv. potpuni flow. Svesnost prati proces postepenog usklađivanja pojedinačnih i grupnih emocija i misli sve do njihovog potpunog harmonizovanja, kada se uz potpunu svesnost ostvaruje i potpuno prepuštanje.

         Peti nivo svesnosti u aikidu je prepuštanje.

         Svaki pokret (ili zahvat) u aikidu ima svoju osnovnu ideju – ideja pokreta, koja se sastoji od:

-          Cilja, kojim se definiše namera koja se ima postići pokretom, u čijoj osnovi je aktiviranje sopstvene tzv. unutrašnje energije, ali i kanalisanje partnerove u svrhu sjedinjavanja energija ( zbog toga, većini ljudi koji posmatraju aikidoke izgleda kao da se izvodi savršeno usklađen ples između dvoje ili više vežbača).

-          Metoda, kojim se definiše način izvođenja pokreta. Svaki pokret u aikidu u osnovi je kružan, spiralan, odnosno elipsoidan. Aikidoke stalno prave krugove, spirale i elipse, ali u svojo uprošćenoj formi to su spirale. Spiralno kretanje samo po sebi dovodi do veće povezanosti leve i desne hemisfere velikog mozga snažeći i uvećavajući impulse moždanih spojnica (komisura) preko: tzv.žuljevitog tela u dnu međuhemisfernog žljeba, prednje spojnice koje povezuju centre leve i desne hemisfere i spojnice moždanog svoda.

         Spiralno kretanje, koje je iznad svih drugih kretanja (odnosno sva druga kretanja kao što su napred-nazad, levo-desno, gore-dole... se sadrže u spiralnom kretanju), dovodi do toga de se nivo različitih energija (pre svega janga i jina) u svakoj ćeliji, pojedinim organima, sistemima i, najvažnije, tela kao celine harmonizuje (optimalizuje). Praktično svaki deo tela koji ima posebnu vibraciju se harmonizuje, ali i telo kao celina harmonizuju i postaju orkestar koji skladno funkcioniše.

         Kada se energetska harmonizacija poveže svesnošću (znanje o procesu) kao jednovremeni proces, postepeno se ulazi u tzv. flow – stanje

         - Stanje svesnog prepuštanja i samozaborava gde opstaje samo jedinstvo svesnosti i harmonije tela, manifesatovano u savršenstvu pokreta. Mnoge aikidoke su makar za trenutak imali osećaj da su neki pokret izveli savršeno. Ako su taj pokret ispratili znanjem (svesnost) o njemu, tada su bili za trenutak u flow-u stanju.

         Treba napomenuti da opuštenost i prepuštenost u aikidu nije isto. Opuštenost se sadrži u prepuštenosti. Opuštenost je kanalisanje emocionalnih, mentalnih i fizičkih tokova sa naglašenom individualnošću („Ja sam opušten“) kada energija nesmetano teče, a prepuštenost podrazumeva sjedinjavanje individualne i Univerzalne energije tako da opstaje „sjedinjenost“.

 

          „Kada počnete da se spajate sa Univerzumom dolazi do stvaranja.“

                         „Aikido put ljubavi“, misli i ideje Moriheja Uešibe, osnivača aikidoa II,
Odin, Beograd, Beograd 2002, str. 9.

        

         U stanju prepuštenosti nesmetano cirkuliše, ili bolje reći, se konstituiše energija Univerzuma. Aikidoka je tada provodnik energije, ali je i on sam energija, kada nestaje razlika između individualne energije (pojedinca) i energije Univerzuma. U tom momentu nestaje i partnerski odnos između dvoje ili više aikidoka i oni su onda u energetskom smislu jedno. Nebo i zemlja spojeni su u tački hare, energetski posmatrano najpre se šire po čitavom telu, a zatim radijalno sve dalje i dalje. Po čitavom dođou, a potom i van dođoa, donoseći „mir u srcu i radost u duši“.

         Ulazak u flow-stanje odvija se najpre u trenutku, a potom sve češće i sve duže dok to ne postane uobičajeno stanje aikidoke za vreme treninga, a potom, što je mnogo važnije, se širi i van treninga na sve sfere života, postajući način života – životni put.

 

                                  6. Predavanje

 

         Postojanjem u flow-stanju u dužem periodu spontano se otvara mogućnost predavanja. Ideja izrečena kroz pojam energija Univerzuma, Univerzum i sl. tada postaju otvoren koncept kome se svako ponaosob predaje, uzimajući u obzir da se to rečima ne može izraziti zato što se nalazi iznad poimanja umom.

         Šesti nivo svesnosti u aikidu je predavanje.

         Uz pomoć aikida otvara se mogućnost da se razviju tri aspekta svesnosti:

-          prvi, samoposmatranje koje obuhvata posmatranje nastanka, trajanja i nestajanja emocija i misli, pri čemu celina uma posmatra sebe kao celinu i svoje parcijalne delove kao procese unutar uma samoga

-          drugi, posmatranje drugih ljudi i okruženja, pri čemu, sam razvoj svesnosti dovodi do toga da pojedinac spoznaje da su drugi ljudi i sve što ga okružuje samo njegova (sopstvena) projekcija. Upravo ova činjenica omogućava da majstor aikida „vlada“ situacijom u dođou (ali i van njega). On sve druge ljude vidi u sebi i sebe u njima, ali svo okruženje (svet) vidi u sebi, i sebe u svemu.

-          treći, prihvatanje da postoji „umom nedokučivo“, odnosno da postoji izvor manifestovanog sveta. Da li se to zove Univerzalni princip, Univerzum, Apsolut, Stvarnost, Tao itd., nije važno. Predavanje tome nečemu što ne može da se definiše, što nema ni početak ni kraj, kao što je to O’Sensei radio bivajući u meditaciji-molitvi svakodnevno u dođou, hramovima i usamljenim mestima udahnjuje u potpunosti duhovnu suštinu aikidu. Na takav način, aikido je najpre bio borilačka veština, veština kanalisanja energije, i najzad, duhovni put – put samospoznaje odnosno samoostvarenja.

         Svetlost koja je obasjala O’Senseia u njegovim četrdesetim godinama u trenucima predavanja, a potom čitavog preostalog života je u suštini svesnost da je sve u njemu, pre svega vreme i prostor, ali i sve drugo u manifestovanom svetu - drugi ljudi i svekoliko okruženje.

         Upravo potpuno predavanje je dovelo do toga da O’Sensei otkloni sve sumnje o sopstvenom postojanju, da shvati božansku suštinu u sebi, ali i svim drugim ljudima i celokupnom manifestovanom svetu.

         Kroz predavanje se otklanja i poslednja sumnja da postoji neprijatelj-protivnik, pa čak i partner, da su to sve zablude uma zasnovane na njegovom dualističkom funkcionisanju. Aikido se tako otkriva kao instrument ali i put spoznavanja Istine kroz svesnost, omogućavajući potpunu svesnost koja je identična potpunoj ljubavi, odnosno potpunom znanju o sebi.

 

                                  7. Svesnost o sadašnjem trenutku

        

          Potpuna svesnost podrazumeva transcedentiran um tj. onaj koji konstantno razlikuje Stvarnost (kao nešto što nije moguće definisati) i manifestaciju kao igru uma (koja može da se definiše jer se odvija u prostoru i vremenu što su elementi uma). Svesnost o sadašnjem trenutku ruši iluziju o sebi kao individui konstituišući jednovremeno spokojan i osvešćeno angažovani um.

         Sedmi nivo svesnosti u aikidu je svesnost o sadašnjem trenutku.

         Ovaj princip aikida (prisutan i u tai-čiu, jogi, zenu...) je kardinalan, jer govori o svesnosti tj. znanju o vezi između:

-          Stvarnosti i manifestacija,

-          Beskonačnog i konačnog,

-          Svesti i svesnosti,

-          Univerzalnog principa i konkretnog ispoljavanja,

-          Prošlosti i budućnosti,

-          Duhovnog i materijalnog, itd.

 

Svesnost o sadašnjem trenutku govori o prirodi čoveka tj. način na koji se čovek ispoljava, odnosno njegovoj Božanskoj ili Univerzalnoj prirodi.

         Svesnost o sadašnjem trenutku podrazumeva:

-          ucelovljen um („um zna da je um“)

-          znanje o sebi kao manifestaciji

-          usklađenost emocija i misli između sebe, te sa celinom uma.

        

         Svesnost o sadašnjem trenutku dovodi do toga da se spontano realizuje:

-          spokojan um: onaj koji konstantno razlikuje Stvarnost od iluzije; i

-          osvešćeno angažovani um: u kome se emocije i misli spontano emituju, a po svojim vibracijama jednake su vibraciji celine uma.

        Spokojan i osvešćeno angažovani um su spontani rezultati razvoja svesnosti, i kada se postigne potpuna svesnost u praktičnoj primeni veštine moguće je sve uraditi zato što je sve samo projekcija individualnog uma.

         „ Postoji izreka: Odvojite se od granice pre i posle. Ne osloboditi um od prethodnih događaja ili dozvoliti trgovima sadašnjeg uma da ostanu – obe stvari su loše. Ovo znači da treba reagovati (u mačevalaštvu udariti) tačno u momentu između prošlog i sadašnjeg.“

                                                                   „Oslobođeno srce“, Takuan Soho, izdavač Odin, Beograd 2004,str.37.

 

         Majstor aikida koji je postigao potpunu svesnost zna da nikada nije bila ni jedna bitka, niti bilo kakvo vežbanje. Ono što drugi doživljavaju čulima – virtuozno izvođenje pokreta, konstituisanje energije... Majstor zna da je to samo igra uma zasnovana na  konceptu o sopstvenom postojanju kao individui.

         „ Ko misli da neko može ubiti ili da je neko ubijen, ne zna istinu; niko ne može da ubije, niti je iko ubijen! Ništa se ne rađa i ništa ne umire, ništa nije u vremenu postalo niti će u budućnosti postati“

                                                                    „Bhagavad-gita Pesma o božanstvu“, Grafos, Beograd, 1990. str.28.

        

         Pa ipak, znatiželjni um se pita: da li je sve to tako? Ko ji je cilj i svrha aikida?

         Život i rad O’Senseia pokazuje da je njegova potpuna svesnost darovala svetu jednu izuzetnu veštinu, koja je više od toga – aikido je put i način života okretanje uma ka unutra, ka sopstvenom izvoru – put samospoznaje. Same tehnike, pokreti su instrumenti istraživanja sebe i način dolaženje do Istine.               

         Svaka manifestacija  (Svesti) je sama po sebi dualnost, jer je um taj koji omogućava manifestaciju. Aikido kroz spiralne pokrete i proces samoistraživanja kroz rad sa partnerom, vežbanje formi... prevazilazi dualnost uma.

         Svet koji postoji i koji nas okružuje samo postoji u našoj svesti, a njegova spoznaja čulima se dešava upravo zbog dualnosti uma. Sa nastankom i nestankom  dualnosti - svet nastaje i nestaje.

         Svesnost kao znanje o sopstvenom identitetu prema okruženju i okruženja prema identitetu zasniva se na dualnosti i u osnovi je lažno.

         Okretanje uma ka sebi u svrsi traženja Istine odakle izvire svesnost i svest daće odgovor ako pronađemo ono što je nepromenljivo, neobjašnjivo...                                  

 

 

                                                                                                                Dušan Gruičić

                                                                                                                Novi Sad, MMVII, VIII