Horoskop MORIHEJA UEŠIBE

osnivača aikidoa

 

 

 

             Morihej Uešiba bio je čuveni japanski majstor i učitelj borilačke veštine, posvećeni tragalac za suštinom ratničkog puta. Vođen spoznajom da se božansko ispoljava u svemu, svoj dugogodišnji rad krunisao je stvaranjem aikidoa - jedinstvenog umeća koje vodi ka unutrašnjoj harmoniji i ljubavi. Iako je nastao tek sredinom dvadesetog veka aikido se u nepreglednom mnoštvu borilačkih formi izdvojio odličnim tehničkim ali i spiritualnim elementima koje je Uešiba utkao u temelje ove veštine ostavljajući je budućim generacijama kao instrument za samorazvoj: „Ako shvatite aikido, shvatićete i svrhu Univerzuma – upoznaćete sami sebe...“ [1]

 

          

 

 

 

U potrazi za suštinom borilačkih veština

 

 

      

          

             Morihej Uešiba rođen je 14. decembra 1883. u mestu Tanabe na ostrvu Honšu u znaku Strelca sa podznakom u Vodoliji. Simbol Ascendenta “Dva ukrštena mača obmotana lovorovim vencem” pokazao je da će njegov životni put biti povezan sa elementima drevne samurajske tradicije, dok ga je snažan uticaj Sunca usmerio da kroz razvoj svojih talenata i potencijala dođe do najvećeg mogućeg dostignuća - prosvetljenja.

      

           Sudeći po njegovom detinjstvu nije se moglo naslutiti da će jednog dana postati slavni majstor borilačkih veština. Odrastajući u mnogočlanoj porodici u malom japanskom mestu Tanabe, Uešiba je zbog čestih bolesti i krhkog zdravlja vreme obično provodio kod kuće čitajući knjige. Osnovnu školu pohađao je pri budističkom manastiru i jedno vreme želeo je da postane sveštenik u čemu ga je majka Juki svesrdno podržavala. Kao jedino muško dete u porodici bio je veoma blizak sa ocem Jorokuom koji ga je pričama o njegovom precima, poznatim samurajima, podsticao da plivanjem i rvanjem ojača svoje slabašno telo. Zbog pozicije Sunca u desetoj kući, njegov otac, seoski starešina i ugledni zemljoposednik, ostvario je važnu ulogu u tom periodu. Slušajući očeve savete Uešiba se sve više interesovao za borilačke veštine, a redovna meditativna praksa zauzimala je i dalje značajno mesto u njegovom svakodnevnom životu.

 

          Kvadrat Meseca sa Uranom donosio mu je tokom mladosti neočekivane preokrete i česte promene mesta stanovanja. Nakon završene srednje škole kratko je radio kao činovnik u lokalnoj poreskoj kancelariji. Shvativši da to nije odgovarajuće zanimanje za njega, u sedamnaestoj godini otišao je u Tokio da se oproba u trgovačkim poslovima, ali, umesto toga, tamo mu se otvorilo nepregledno polje mogućnosti za razvoj. Ubrzo je počeo da trenira đuđucu (Tenjin Shin'yo-ryu Jujutsu) kod svog prvog učitelja Tokusabura Tozave, a nakon toga je otišao u grad Sakai da uči i mačevanje (Yagyu Shinkage Ryu). U narednih petnaest godina Uešiba će u obići mnoga mesta, upoznati razne učitelje i ovladati svim stilovima đuđucua, ali i džudoom, kendoom...

       

         Povoljni aspekti između Marsa, Sunca i Meseca pokazuju njegovo neizmerno oduševljenje borilačkim veštinama u kojima je, bar u početku, video najbolji način za usmeravanje svoje neiscrpne energije i jačanje fizičkog tela. Međutim, horoskop govori i o mnogo značajnijim posledicama njegovih svakodnevnih vežbi. Pošto je rođen na dan punog Meseca u znaku Blizanaca koji donosi nemir, potrebu za kretanjem i fizičkom dinamikom, posvećeno treniranje predstavljalo je najbolji način da uskladi svoje emocije i misli i postigne spokojstvo uma. Tako je već u prvim mesecima vežbanja prilično brzo mogao da oseti, osim fizičkih, i neke unutrašnje promene koje su se ogledale u većoj koncentraciji i jasnoći misli. Uticaj uklještenog znaka Riba u prvoj kući doneće mu vremenom potrebu da uroni duboko u sebe, što će ga voditi ka potpunoj transformaciji i samospoznaji ali će proći mnogo godina dok ne pronađe najbolji način da se ispolji kroz odgovarajuću borilačku veštinu.

 

          Uešiba je imao izuzetnu samodisciplinu i sposobnost da se u potpunosti posveti onome što ga zanima. Njegova natalna karta takođe ističe odlučnost i veliku hrabrost, dok pozicija Saturna u trećoj kući pokazuje da se više izražavao kroz dela nego kroz reči. U mladosti je često izražavao nestrpljenje i oštrinu u komunikaciji, a aspekti Urana prema Mesecu i Suncu doneli su mu mnoštvo životnih promena koje su ga vodile ka sazrevanju Svesti što se odražavalo i na njegov odnos prema najbližoj okolini. Tako je u drugoj polovini života pokazivao staloženost i ljubav prema svim ljudima, dovodeći ih svojim prisustvom u stanje harmonije. Astrološki pokazatelji asketizma nisu bili veoma snažni i u najvećoj meri su odražavali njegov disciplinovani duh i slabu zainteresovanost za užitke i zabavu. Položaj Meseca u četvrtoj kući doneo mu je potrebu za ispoljavanjem kroz brak i porodicu tako da se već u dvadesetoj godini oženio sa Itogava Hacu, devojkom iz rodnog mesta Tanabea koja će mu roditi četvoro dece. Pošto je Uran bio položen u sedmoj kući, Uešiba nije imao miran porodični život već je zbog raznih obaveza i poslova često bio razdvojen od supruge i dece. Posle samo nekoliko meseci nakon sklapanja braka, otišao je u vojsku što ga je odvelo u daleku Mandžuriju gde je u to vreme buktao rusko-japanski rat. Kada je nakon dve godine rat okončan, dobio je ponudu da upiše Vojnu akademiju, a položaj Marsa u šestoj kući u trigonu sa Suncem iz desete kuće bi ga verovatno usmerio ka vojničkoj profesiji da njegov Severni Mesečev čvor nije bio pozicioniran u osmoj kući, polju unutrašnje transformacije. Zbog toga je ratno iskustvo izazvalo snažne promene u njemu suočavajući ga sa pitanjima o smrti i svrsi nasilja. U tom periodu Neptun je aspektovao njegov Južni Mesečev čvor donoseći mu težnju za unutrašnjom harmonijom i spoznaju da ratovanje ne predstavlja njegov životni put.

 

          U narednim godinama Uešiba je nastavio da se bavi borilačkim veštinama. Pružajući mu svesrdnu podršku, otac mu je sagradio mali dođo[2] na porodičnom imanju i pozvao čuvenog učitelja džudoa Kijoiči Takagija. Iako je u tom periodu marljivo vežbao džudo Uešiba se usavšavao i u mnogim drugim veštinama. Različitost njegovih interesovanja na ovom polju doneo je kvadrat Merkura i Urana koji je ukazivao na veliku brzinu u savladavanju borilačkih tehnika, ali i na potrebu da se istovremeno usmeri na mnogo različitih polja. Uešiba je vremenom naučio da istraje u onome što ga vodi ka istinskom napretku o čemu govori sekstil Saturna sa Jupiterom koji istovremeno pokazuje da je prema svojim učiteljima, poznatim i uglednim majstorima, uvek izražavao duboko poštovanje: “Dok sam obilazio razne škole nikada nisam izazivao učitelja dođoa. Osoba odgovorna za dođo je opterećena mnogim stvarima i za nju je izuzetno teško da prikaže svoje prave sposobnosti. Ja bih učitelju odao dužno poštovanje i učio od njega. Ako bih prosudio da sam superioran u odnosu na njega, opet bih mu odao poštovanje i vratio se kući.”[3]

 

            Uticaj znaka Strelca Uešibi je doneo veliku širinu u sagledavanju i prihvatanju različitih ideja, ali i okrenutost ka udaljenim predelima. U želji da stekne sopstvenu imovinu i porodici obezbedi materijalnu sigurnost u dvadeset sedmoj godini odlazi sa suprugom na daleko i nenaseljeno ostrvo Hokaido gde je zajedno sa ostalim doseljenicima aktivno učestvovao u krčenju šuma, obrađivanju zemlje, izgradnji kuća, škola... U tom periodu Uešiba je stekao veliko imanje i dobio prvo dvoje dece, ćerku Macuko i sina Takemorija. U pogledu borilačkih veština ostvario je veliki napredak koji se najviše ogledao u njegovoj sposobnost da kroz prepuštanje i poistovećivanje sa procesom treniranja, harmonizuje i umiri svoj um što ga je vodilo ka usavršavanju borilačkih tehnika i razvoju energetskih i spiritualnih potencijala. Boravak na Hokaidu doneo je i veoma važan susret sa učiteljem i utemeljivačem daito rju đuđucua (Daito-ryu jujitsu) Sokaku Takedom koji ga je kroz ovaj đuđucu stil naučio još nekim veoma važnim elementima borilačkih veština. Mnogi smatraju da je ovo bio njegov najznačajniji učitelj, ali se iz astrološkog ugla može videti da mu je Takeda samo pomogao da upotpuni postojeće znanje, tako da od tog perioda Uešiba postepeno primenjuje drugačije elemente u svojim treninzima stvarajući potpuno novu borilačku formu. U ovome mu je pomogao odličan smisao za analizu i sposobnost da tokom vežbe zapazi tehničke elemente koji su povezani sa pokretanjem i kanalisanjem energije. Uticaj podznaka u Vodoliji i Urana, planete promene i inovacije, sve više je dolazio do izražaja, te je Uešiba uvideo da može doći do savršenije veštine. Postajao je svesniji da se nedostaci koje je uočavao ne odnose samo na tehnike već na celokupan pristup borilačkim veštinama. Ovo je bila očigledna posledica njegovog samorazvoja i otuda mu je ideja da se one uče i vežbaju radi povređivanja drugih bila sve manje prihvatljiva.

                                                                                                     

           Nakon desetak godina provedenih na Hokaidu, primivši vest da mu je otac na samrti, Uešiba je rešio da se sa suprugom i decom vrati na porodično imanje u Tanabeu. Na putu do kuće posetio je grad Ajabe koji je u to vreme bio centar neošintoističke omoto-kjo religije. Privučen idejama ove duhovne škole odlučio je da se bolje upozna sa njenim učenjem, te se sa porodicom ponovo seli kupivši imanje na obroncima svete planine u blizini Ajabea. U to vreme Uešiba je imao trideset sedam godina i pred njim je bio vrlo težak astrološki period u kome je direktivni Mars došao u konjunkciju sa natalnim Uranom što se tokom te godine ispoljilo ne samo kroz očevu smrt, već i smrt prvog sina Takemorija, a zatim i, tek rođenog, drugog sina Kuniharua. Duboko pogođen smrću najbližih, Uešiba nije očajavao nego se usmerio ka molitvama, ne udaljavajući se, pri tom, od borilačkih veština i brige o porodici. Teški astrološki aspekti tokom pomenutog perioda podsticajno su delovali na prevazilaženje prepreka za osvešćivanje njegovog uma i na veću sposobnost prepuštanja Bogu. Tako će naredna 1921. godina biti obeležena veoma srećnim događajem, rođenjem njegovog četvrtog i poslednjeg deteta, sina Kišomarua koji će ga jednoga dana naslediti na polju borilačkih veština.

 

        

         Sedmogodišnji period koji je proveo u Ajabeu od 37. do 44. godine bio je presudan za njegov duhovni razvoj. Boravak na ovom podneblju naglasio je uticaj Venere u Jarcu i njen Sabijski simbol: „Poštovalac vatre okrenut prema istoku meditira ispod planinskih vrhova“ koji pokazuje Uešibinu povezanost sa istočnjačkom spiritualnom praksom i njegovu posvećenu potragu za suštinom sopstvenog postojanja. U ovom periodu uticaji Venere i Neptuna, planeta povezanih sa osvešćivanjem Ljubavi, donele su mu spoznaju da se božansko ispoljava u svemu, te zato nije neobično što ga je privukla i inspirisala omoto-kjo religija koja se zalagala za harmoniju među ljudima. Međutim, duboka potreba da spozna suštinu borilačkih veština i otkrije smisao sopstvenog puta sve više ga je zaokupljala: “Zainteresovao sam se za budo (put ratničkih veština) kad mi je bilo 15 godina i posećivao učitelje mačevanja i đuđucua u različitim provincijama. Ovladao sam tajnama tih škola, a za svaku bih utrošio po nekoliko godina. Međutim, nije bilo nijedne koja bi me uvela u samu suštinu budoa i potpuno zadovoljila potrebe moje duše. Zbog toga sam kucao na vrata različitih religijskih sekti, ali sam i tamo ostao uskraćen za konačan, zadovoljavajući odgovor.”[4]

 

          Izmena sedišta Jupitera i Sunca nameće zaključak da je Uešiba bio mnogo talentovaniji od svojih učitelja i da mu se neprestano činilo da ga potraga za suštinom budoa[5] kroz različite škole i učitelje uporno vraća na početak. Ovo ga je usmeravalo da okrene svoj um ka unutra i spozna da se svi odgovori nalaze u njemu samom. Pozicija Marsa na zodijačkom stepenu iluminacije otkriva da je upravo kroz praksu borilačkih veština postao svestan božanskog u sebi što mu je donelo odgovor za kojom je svo vreme tragao: „„Put“(budo) znači da treba da postanemo Jedno sa Božanstvom...“[6]

   

           Morihej Uešiba postao je svestan svoje zrelosti u 42. godini života kada su transcendentalne  planete imale najviše aspekata sa njegovim Suncem, a svoje iskustvo prosvetljenja ovako je opisao: „Dok sam šetao baštom, nebo i zemlja su iznenada počeli da drhte i imao sam utisak da iz tla izbija zlatna svetlost koja mi obavija telo. Istovremeno, moj duh i telo postali su lagani i mogao sam da shvatim značenje šaputanja ptica i jasno pojmim Duh božanstva kreacije Univerzuma. U tom momentu shvatio sam da „Poreklo borilačkih veština zapravo je u Ljubavi Božanstva – duha koji štiti sva živa bića“. Zbog ovog saznanja od sreće su mi tekle suze niz lice. Shvatio sam stvari onakve kakve one i jesu... “ [7]

 

           Shvativši da je tragajući za istinskom borilačkom veštinom, ustvari, tragao za Bogom u sebi, Uešiba je spoznao da se izvorni budo ne ogleda u borilačkim tehnikama već u čovekovoj svesnosti o sopstvenoj božanskoj suštini. Tako je otkrio da put vrhunske veštine podrazumeva osvešćivanje Božanske Ljubavi u sebi i drugima i dolazak u stanje praznine uma u kome protivnik ne postoji: „U pravom budou ne postoji ni protivnik ni neprijatelj.“ [8] Zbog toga je često isticao da „ispravna pobeda“ (masakatsu agatsu) predstavlja pobedu nad samim sobom, odnosno prevazilaženje prepreka u sopstvenom umu: „Pobeda znači nadvladavanje sopstvenog neskladnog uma. To je ostvarenje najuzvišenije misije koja vam je dodeljena.“[9] Utemeljivši aikido na ovim idejama, pred njim javio složen zadatak da svoja znanja o borilačkim tehnikama uobliči u jedinstvenu formu. Ovaj proces je intenzivno trajao oko šesnaest godina sve do 1942. godine kada je aikido zvanično registrovan u Ministarstvu za obrazovanje Japana nakon čega je Uešiba došao u stanje potpunog spokojstva uma. Tokom tog perioda otvorio je dođo u Ušigomeu, a zatim se preselio u Tokio i tamo sagradio Kobukan dođo. U međuvremenu radio je kao učitelj budoa na Mornaričkoj akademiji, a nekoliko godina kasnije osnovao je katedru za aikido na Vojnoj policijskoj akademiji.

 

          Horoskop kroz mnoštvo aspekata govori o njegovim nesvakidašnjim talentima koji su mu pomogli u stvaranju aikidoa. Uešiba je imao izuzetan energetski potencijal i sposobnost da energiju pokreće, usmerava, transformiše... O ovome govori veliki broj astroloških faktora među kojima se posebno ističe povezanost njegovog Sunca sa galaktičkim centrom[10] koji istovremeno ukazuje na njegovu sposobnost osvešćivanja praznine uma: „Ako svoje misli i želje povežete sa univerzmom celo telo će postati jedno sa njime i moći ćete da stojite u centru univerzuma i uzdignete se iznad ovoga sveta koji tada iščezava.“ [11] Snažan uticaj Urana doneo mu je spoznaju da se kroz spiralno kretanje energija najlakše konstituiše i transformiše tako da je pokrete u aikidou bazirao na principu spirale, a pozicija Ascendenta, Plutona i Mesečevih čvorova na 29. zodijačkom stepenu ukazala je na njegov potencijal za razvoj paranormalnih sposobnosti koje su mu omogućavale da energije mentalno vidi i da u toku borbe ili treninga precizno predvidi kretanje partnera (protivnika). Svoje neobične talente Uešiba je vremenom razvijao i usavršavao zahvaljujući spiritualnom razvoju i treniranju aikidoa, ali je pri tom isticao da njegovo lično umeće nije nedostižno. Svestan da svaki čovek ispoljava božansko, podsticao je učenike da se usmere ka suštini ove borilačke veštine i krenu putem samospoznaje: „Nije potreban talenat da bi se u srcu pobedila snaga misli. Kada prevaziđete privid „pobede“ i „poraza“ ukazaće vam se istinsko značenje stvari.“[12]

        

            Pozicija i aspekti egzaltiranog Jupitera u heliocentričnom horoskopu Uešibu prvenstveno opisuju kao duhovnog učitelja koji se bavio podučavanjem borilačke veštine na šta ukazuju i njegove reči: „Učitelj kod učenika treba da jača duh unutrašnjeg samoispitivanja...“[13] Prilikom obuke uočavao je prepreke za samorazvoj kod učenika i svesno uticao na otklanjanje njihovih energetskih blokada. Sunce u konjunkciji sa „isceliteljskom“ zvezdom Rasalhag pokazuje da je njegov svakodnevni rad sa ljudima dovodio ne samo do energetske harmonizacije, nego i opšteg poboljšanja njihovog zdravlja. Međutim, Uešiba se nije mnogo bavio tumačenjem i objašnjavanjem svih elemenata aikidoa, već je demonstracijom svog borilačkog umeća podsticao aikidoke[14] da od njega uče i da se na taj način usavršavaju. Uglavnom je isticao osnovne ideje ove borilačke veštine ali i važnost prevazilaženja negativnih emocija i misli kroz okretanje uma ka unutra: „Da bi ste pravilno vežbali aikido morate da umirite svoj duh i vratite se Izvoru; pročistite telo i duh otklanjajući svu zlobu, sebičnost i želje.“[15]

 

           Zahvaljujući izuzetnim energetskim sposobnostima Uešiba je bio u stanju da sa lakoćom podiže predmete izuzetno velike težine ili da stoji nepomično čak i kada fizički jače osobe pokušavaju da ga obore. Na ovaj način prisutnima bi pokazivao da se njegova veština ne zasniva na fizičkoj snazi podstičući ih tako na razmišljanje o postojanju drugih aspekata borilačkog umeća: “Nekoliko kapetana koji su bili instruktori budoa u Toyama školi su me pozvali da isprobaju svoju snagu protiv moje. Svi su bili ponosni na svoju veštinu govoreći: “Ja sam podigao toliku-i-toliku težinu,“ ili “Ja sam polomio toliko-i-toliko debeo balvan…” Rekao sam im: “Ja nemam vašu snagu, ali mogu da oborim ljude kao što ste vi sa malim prstom. Ali, biće mi žao da vas bacam, stoga učiniću ovo umesto toga”. Ispružio sam svoju desnu ruku i naslonio vrh mog kažiprsta na ivicu stola i pozvao ih da legnu preko moje ruke na stomake. Jedan, dva, tri oficira na mojoj ruci i do tada su svi već iskolačili oči. Nastavio sam dok svih šest nije leglo preko moje ruke i u tom trenutku zatražio času vode od oficira koji je stajao pored mene. Dok sam popio vodu svojom levom rukom svi oko mene su razmenjivali začuđene poglede.”[16]

          

          Uešiba je prepoznavao božansko u svakom čoveku, svestan da sav manifestovani svet izvire iz njega samog, tako da nije ispoljavao neprijateljstvo ni izazivao sukobe, a sve one koji bi ga napali savladavao je sa lakoćom i bez povređivanja. Energetske i spiritualne elemente aikidoa koristio je da protivnika navede da odustane od napada i shvati besmislenost nasilja i borbe. Događaj u Vojnoj policijskoj akademiji pri kojoj je Uešiba jedno vreme podučavao aikido upravo govori o tome: „ Jedne večeri dok sam šetao kroz kamp, osetio sam da se nešto čudno događa. Osetio sam nešto u vazduhu. Iznenada, iz svih pravaca, iza žbunja i rupa, iskočiše mnogobrojni vojnici (30 vojnika) i opkoliše me. Počeli su da me napadaju sa drvenim mačevima i drvenim puškama, ali budući da sam na tako nešto bio navikao nisam mario uopšte. Dok su pokušavali da me udare okretao sam se tamo i ovamo i padali su kao snoplje dok sam ih lagano gurao. Konačno svi su se umorili. U svakom slučaju, svet je pun iznenađenja.”[17] Primenjujući borilačke tehnike aikidoa Uešiba je spiralnim pokretima odlično kanalisao energiju i dolazio u stanje bez misli što ga je činilo nepobedivim, čak i u borbi sa većim brojem ljudi. Ne krijući da mu se sposobnosti zasnivaju na spokojnom i osvešćenom umu podsticao je učenike da koriste aikido kao put ka božanskom u sebi kako bi prevazišli svoje vezanosti i ograničenja i došli do vrhunske veštine: „Smiren sam kad god da me napadnu jer se ne vezujem za život i smrt. Sve prepuštam Božanstvu. Nevezivanje za život i smrt i usmeravanje uma samo ka Božanstvu treba da se postignu ne samo kada ste napadnuti već i u svakodnevnom životu.“ [18]

 

           Uešiba je tokom života stekao ogromnu slavu i ugled o čemu govori pozicija Sunca u desetoj kući. Njegovo umeće je oduševljavalo vrhunske majstore borilačkih veština. Prisustvujući Uešibinoj demonstraciji aikidoa osnivač džudoa Đigoro Kano je izjavio: „To je za mene idealni budo... Voleo bih da pošaljem neke od naših talentovanih učenika da uče kod Uešibe.“[19] Kako je aikido postajao sve popularniji, Uešiba se trudio da predstavi ne samo ovu veštinu, već i suštinu ratničkog puta koja se temelji na ideji o unutrašnjoj harmoniji i ispoljavanju ljubavi prema čitavom svetu. Dok je Kobukan dođo u Tokiju postepeno prerastao u Aikikai fondaciju, širom zemlje su se otvarali trenažni centri i ogranci njegovog Udruženja za unapređenje budoa. Uešiba je najbolje učenike slao izvan Japana, tako da se aikido u prvo vreme širio na područje Amerike (Havaji) i Evrope (Francuska). Upravljanje nad Aikikai fondacijom vremenom je prepustio svom nasledniku, sinu Kišomaruu ali se i dalje bavio aktivnim podučavanjem. Za veliki doprinos na polju borilačkih veština kao osnivač aikidoa dobio je visoka odlikovanja od japanske vlade – Medalju časti sa purpurnim vencem i Orden izlazećeg sunca. Iako je postao širom poznat pod imenom O Sensei (jap. Veliki Učitelj), bio je svestan božanskog u sebi i drugima, tako da se  nije se vezivao za sopstvenu posebnost i slavu: „Za mene nema pristalica i učenika. Od samog početaka svi su moji prijatelji i učitelji. Mislim da smo svi mi spasioci.“[20]

 

             Još od 1942. godine Uešiba je živeo u mestu Ivami, stotinak kilometara udaljenom od Tokija. Ovde je obučavao manji broj odabranih učenika, a slobodno vreme obično je provodio u obrađivanju bašte sa suprugom Hacu ili svom omiljenom hobiju, kaligrafiji. Na imanju je sagradio salu za vežbanje i Aiki hram gde je svakodnevno obavljao jutarnje i večernje meditacije. Kako je njegov Mesec bio u znaku Blizanaca i u dubokoj starosti često je putovao obilazeći instruktore i nadgledajući rad centralnog dođoa u Tokiju. Zahvaljujući svakodnevnim vežbama bio je izuzetno vitalan, a njegovo kretanje je, uprkos godinama, odavalo neverovatnu gipkost tela. Poslednju javnu demonstraciju aikidoa izveo je u januaru 1969. u 86. godini života, a samo četiri meseca kasnije spokojno se prepustio smrti. Umro je rano ujutro 26. aprila 1969. u meditativnom položaju. Nakon posmrtne ceremonije u Tanabeu, Morihej Uešiba je zvanično proglašen „svetim nacionalnim blagom Japana.“

 

 

 

Uešibina tajna aikidoa

 

 

        

 

           Aikido je nastao kao posledica Uešibine težnje da kroz borilačku veštinu ispolji svoju svesnost o suštini budoa. Među astrološkim elementima koji su uticali na stvaranje aikidoa posebno se izdvaja povezanost njegovog Sunca sa galaktičkim centrom - energetskim centrom Mlečnog Puta oko koga se usled gravitacije spiralno kreće naša galaksija. Otuda su ideje o univerzumu, energiji i spiralnom kretanju snažno zaokupljale Uešibu vodeći ga ka dubokom razumevanju ovih pojava i praktičnoj primeni njihovih principa u borilačkoj veštini: „Aikido je rođen u saglasnosti sa principima i delovanjima univerzuma. Zato je on borilačka veština apsolutne pobede.“[21]

 

         Njegovu sposobnost da pojedinačne elemente uspešno spoji u potpuno zaokruženu celinu otkriva natalna karta posmatrana sa pozicije Sunca[22] koja sadrži “zmaj konfiguraciju” (dijamant). Ova konfiguracija harmonično povezuje Uešibine planete koje se odnose na akciju, pokrete, procese konstituisanja energije, princip harmonije, ideju o Božanskoj Ljubavi i Beskonačnom Znanju... Heliocentrični horoskop na taj način pokazuje da je Uešiba kroz posvećeno treniranje dolazio do dubokih spoznaja koje su imale povratni uticaj na njegov samorazvoj i usavršavanje na polju borilačkih veština. Ovaj proces je trajao sve dok nije prevazišao sve ograničavajuće koncepte i spoznao suštinu sopstvenog puta što ga odvelo do prosvetljenja i nastanka aikidoa.

 

          S obzirom na to da Uešibina natalna karta odražava elemente ove borilačke veštine, putem horoskopa se mogu tumačiti njeni materijalni, energetski i spiritualni aspekti. O materijalnom aspektu aikidoa govori položaj Jupitera i Marsa u šestom polju koji, između ostalog, pokazuje da je Uešiba uočavao značaj kretanja i fizičkih vežbi za očuvanje zdravlja. Ovo ga je podstaklo da aikido učini borilačkom veštinom koja kroz uspostavljanje unutrašnjeg balansa povoljno utiče na harmonizaciju fizioloških procesa, a o uspehu koji je u tome postigao dovoljno govori njegova izuzetna fizička vitalnost i 86 godina dug život. Iako je tokom mladosti kroz dugotrajne borilačke treninge svoje telo učinio vrlo snažnim i mišićavim, vremenom mu je postalo jasno da je mnogo važnije postići što veću pokretljivost tela, tako da se njegov fizički izgled u drugoj polovini života značajno promenio. Shvativši da fizička snaga na ovom polju nije presudna posvetio se istraživanju energetskih i spiritualnih aspekata borilačkih veština: „Uzaludno je naglašavati fizički aspekat ratništva jer je moć tela uvek ograničena... [23] Tehnika koja se zasniva samo na fizičkoj snazi je slaba; tehnika koja se zasniva na duhovnoj snazi je jaka.“[24] Tako je u aikidou primenio sebi svojstvenije elemente koji nisu bili zasnovani na snazi i oštrini, već na mekoći i svesnosti u izvođenju pokreta. O njegovom traganju za odgovarajućom formom borilačke veštine dosta govore astrološki elementi vatre, zemlje, vazduha i vode. U geocentričnom horoskopu koji odražava prvu polovinu Uešibinog života, može se uočiti dominacija zemlje i vatre, slaba naglašenost vazduha i potpuno odsustvo planeta u astrološkim znacima vode. U astrologiji se elemenat zemlje povezuje sa snagom i stabilnošću, a samim tim i sa tehnikama hvatova, poluga i, uopšte, sa veštinama koje podrazumevaju savladavanje protivnika na zemlji, odnosno strunjači. Otuda je Uešiba trenirajući džudo i đuđucu tokom mladosti bio usmeren na „tehnike zemlje“, ali i one veštine koje su kroz naglašenu oštrinu ili upotrebu mača bile povezane sa elementom vatre. Pošto nedostatak bilo kog elementa u horoskopu uvek vodi ka potrazi za onim što nedostaje, on se postepeno okretao ka elementima vode i vazduha koji se odnose na brzinu i lakoću u izvođenju pokreta, veštinu izbegavanja udaraca i izuzetnu prilagodljivost u kretanju. Uešibin heliocentrični horoskop koji govori o usavršavanju i samorazvoju, sadrži nedostajuće elemente geocentričnog horoskopa što ukazuje na to da je njegovo usmeravanje ka „tehnikama vode i vazduha“ bilo vrlo važno u oblikovanju aikidoa kao veštine u kojoj je postigao ravnotežu svih elemenata.

 

          U procesu stvaranja aikidoa Uešibi je veoma pomogla sposobnost uočavanja veze između forme, kretanja i energije. Ovo otkriva stepen njegovog Sunca koji je povezan sa zodijačkom slikom: „Čarobnjak sa svešteničkom kapom uz pomoć štapa izvodi čaroliju pokazujući dva spojena trougla iznad kojih je treći.“ Kako je ovaj stepen povezan sa osvešćivanjem simbola, geometrijskih figura i njihovog energetskog aspekta, Uešiba je ovo znanje primenio u aikidou putem pokreta koje oponašaju određene oblike i simbole. Pomenuta astrološka slika navodi na zaključak da je tehnike štapa (jo)[25], ali i drvenog mača (bokken)[26] svesno koristio da specifičnim pokretima izazove konstituisanje energije. Njegovo duboko razumevanje geometrijskih formi odražavaju i reči: „Trougao predstavlja izvor i stvaranje energije kao i osnovni stav, krug mirnoću i savršenstvo, izvor neborojenih tehnika, a kvadrat stabilnost, oblik i kontrolu...Na dubljem nivou ova tri oblika jesu osnovni principi promene koji podrazumevaju proces pri kome se prelazi iz jednog oblika drugi. Promena je osnovna odlika Prirode. Sve što postoji stalno se menja, nekada možda toliko brzo da ne možete ni da uočite.“[27]

         

             Rođen pod snažan uplivom Urana, Uešiba se odlučio da u svojim tehnikama prvenstveno koristi princip spirale koji je prisutan u kosmosu (spiralno kretanje galaksije) i čoveku (spiralna forma DNK). U njegovom horoskopu Mesec i Sunce, kao nosioci principa jina i janga, obrazuju planetarnu konfiguraciju sa Uranom (princip spirale) što mu je donelo spoznaju da spiralni pokreti, za razliku od pravolinijskih, izazivaju konstitusanje energije koja nosi specifičnu ravnotežu - balans jina i janga. Na Uešibinu tendenciju da se okrene ka borilačkim tehnikama u kojima se energija ne gubi već stalno kanališe i održava ukazala je i odlična pozicija heliocentričnog Marsa u harmoničnoj „zmaj konfiguraciji“. Ipak, najzanimljiviji uticaj doneo je stepen Ascendenta (29. Vodolije), povezan sa idejom o jedinstvu makrokosmosa i mikrokosmosa, beskonačnog i individualnog, Boga i čoveka. Osvestivši ovu jednost, Uešiba je spoznao da je odvojenost individualne i univerzalne energije samo privid, te je otuda i njegovo viđenje pojma životne energije[28] bilo mnogo šire i podrazumevalo je jedinstvo individualnog i univerzalnog što je dovelo do toga da u svoj sistem rada uvede pojam Ujedinjene energije (aiki). Tako se može zaključiti da su spiralni pokreti bili tehnički elementi aikidoa kojima se Uešiba služio da bi energiju konstituisao u tački hare [29] i svesno usmeravao u odgovarajućem pravcu pokazujući zapravo svojim kretanjem da energija vibrira. Bazirajući formu aikidoa na međusobno povezanim spiralnim tehnikama, Uešiba je stvorio borilačku veštinu kojom se na odličan način vrši usklađivanje sa energijom okruženja, a zatim i njeno transformisanje i usmeravanje uz stalno održavanje energetskog balansa. Otuda naziv aikido upravo označava „put usklađivanja kija“, odnosno „put ujedinjene energije“. Međutim, smisao Uešibinih borilačkih tehnika nije bio u pukom vežbanju energetske transformacije ili sticanju energetskih moći, već u svesnom korišćenju ovog aspekta aikidoa u cilju samorazvoja: „Vežbajte prikuplajnje moćne struje i hrabrog kija i vežbajte kretanje poput zraka svetlosti. Zahvaljujući tehnikama od drevnih vremena se govorilo da pokreti mogu da lete poput munje, a napad da bude poput groma. Ovi principi se mogu videti golim okom, ali morate marljivo da vežbate i da težite Božanskom i usavršite principe koje ljudsko oko ne može da vidi...“[30]

 

            Da bi se putem astrologije istumačili spiritualni elementi aikidoa, neophodno je osvrnuti se na Uešibin horoskop Znanja, Ljubavi i Moći.  Ravnomerna raspoređenost sektora u okviru ove zodijačke karte naglašava princip harmonije kojom je Uešiba bio vođen u procesu sazrevanja. Ovo takođe ističe i Severni Mesečev čvor u Vagi koji govori o njegovoj dubokoj težnji za postizanjem ravnoteže na svakom planu (u sopstvenom umu, telu, energiji, borilačkim tehnikama...): „Vaše telo i um moraju da budu povezani sa božanskim,  a izmedju manifestacije i skrivenog, vode i vatre mora da postoji savršeni balans... Krećite se u harmoniji sa univerzumom koga pokreće Božanstvo.“[31]

    

          Uešibino polje Moći  povezano je sa planetama koje se odnose na treniranje borilačkih veština i veštinu transformisanja energije, tako da se može se zaključiti da je u najvećoj meri putem ovih aktivnosti dolazio do spoznaje da čovek manifestuje moć Stvaraoca, odnosno da samorealizacija (sazrevanje Svesti) otvara nepregledno polje mogućnosti za neometano ispoljavanju individualnih talenata i potencijala: „Kada ste apsolutno probuđeni možete slobodno da koristite sve elemente koji se nalaze na nebu i zemlji kroz proleće leto, jesen i zimu. Promenite svoje opažanje po pitanju toga kako Univerzum zapravo izgleda i deluje i preokrenite borilačke tehnike u neosioce Čistote, Dobrote i Lepote. Usavršite ove principe. Kada se ispolji mač harmonizacije (aikija) koji povezuje Nebo, Zemlju i čovečanstvo, oslobodjeni ste i imate mogućnost da sebe pročistite i usavršite.“[32]

 

   

         Najveći broj planeta Uešibinog horoskopa nalazi se u polju Ljubavi ukazujući na to da je osvešćivanje Beskonačne Ljubavi imalo veoma važnu ulogu u njegovom procesu samorealizacije. Položaj Saturna i Plutona otkriva da je u ovom smislu za njega bila presudna spoznaja da osećaj neprijateljstva proizilazi iz unutrašnjeg nesklada i da predstavlja projekciju neosvešćenog uma. Spoznavši da svako nosi božansku iskru u sebi, Uešiba je ispoljavao ljubav prema svim ljudima, pa je tako usmeravao i učenike da osveste Beskonačnu Ljubav kako bi da bi umirili i osvestili um: „Na koji način se onda može umiriti um, pročistiti srce i harmonizovati sa delovanjem svih stvari u Prirodi? Pa, tako što ćete Srce Božanstva načiniti svojim. To je veličanstvena Ljubav – sveprisutna od nastanka Univerzuma. U Ljubavi ne postoji nesklad, nema neprijatelja.“[33]

 

          U horoskopu Znanja, Ljubavi i Moći najznačajniju poziciju zauzima polje Znanja koje govori da se kroz napredovanje u borilačkim veštinama Uešiba okretao ka božanskom u sebi osvešćujući energetsku povezanost čoveka i kosmosa, prazninu uma, sveprisutnu ljubav iz koje sve izvire... Položaj Merkura, Jupitera i Saturna u astrološkoj konfiguraciji jod („božiji prst“)  pokazuje da je kroz stalno usmeravanje svojih misli ka Bogu dolazio do skrivenih znanja koja su prisutna u kolektivnoj svesti čovečanstva: „Međutim, 24.decembra 15 godine Šova ere, oko dva sata izjutra iznenada sam došao u misteriozno i čudno stanje – osetio sam ispoljavanje Božanstva i tada sam u potpunosti zaboravio veštinu koju sam do tada učio. Nekako sam uspeo da primim veštinu predaka koji su napredovali.“[34] Traganje za suštinom borilačkih veština Uešibu je dovelo i do najznačajnijeg otkrića: „Božansko nije nešto visoko iznad nas. Ono je na nebu, ono je na zemlji, ono je u nama.“ [35] Njegov bogotragalački put bio je put Znanja o čemu govori i Severni Mesečev čvor povezan sa slikom - „Čovečanstvo neprestano teži da dosegne znanje prenosivo s generacije na generaciju.“ Ovaj Sabijski simbol pokazuje Uešibinu težnju da svoju spoznaju o neodvojivosti čoveka i Boga izrazi kroz odgovarajuću formu koja bi svima bila dostupna: „Aikido nije predviđen samo za jednu jedinu zemlju ili za naročitog pojedinca. Njegova jedina svrha je da se vrši obogotvorenje.“[36]

 

           Spoznavši da je suštinski cilj svakog čoveka da postane svestan božanskog u sebi, Uešiba je koncipirao aikido kao put koji vodi ka samorazvoju. O preprekama koje je prevazilazio tokom sazrevanja govore mnogi aspekti njegovog geocentričnog horoskopa otkrivajući pri tom i elemente koji predstavljaju temelj njegove veštine. Kvadrat Marsa iz šeste sa Plutonom u trećoj kući pokazuje da je Uešibi bilo jasno da se negativne emocije i misli (ideja o neprijateljstvu, osećanje straha, nesigurnosti, besa...) nepovoljno odražavaju na čovekovo zdravlje i sposobnost pokretanja i kanalisanja energije. Bio je svestan da će aikidoka ispoljiti sve svoje potencijale u borilačkoj veštini tek onda kada napusti sve one ideje koje ne odražavaju potpuni sklad uma i svesnost o ujedinjenosti sa božanskim: „Ideja ne sme biti u konfliktu sa Univerzumom, jer će tada energija biti blokirana... Ako su vam misli suprotstavljene Univerzumu i telo će vam biti uništeno.“[37] Tako položaj Saturna u Blizancima u trećoj kući  ističe važnost potpune mirnoće uma, odnosno zaustavljanja toka misli prilikom izvođenja borilačkih tehnika: „Kada se odvojimo od razmišljanja i vratimo energiji Neba prevazićićemo poraz i uspeh i stajaćemo u centru Nebesa. Ovo je sveti prinicip budoa. Ako misli ostanu u telu nećete moći da napredujete...“[38]

 

           Podučavajući aikido tokom dugog niza godina Uešiba je uviđao da se ljudi odlučuju za treniranje borilačke veštine usled različitih potreba (zdravlje, kondicija, koordinacija pokreta...), ali najviše zbog samoodbrane i savladavanja snažnijeg protivnika. Međutim, za njega je suština aikidoa bila u razvoju svesnosti, odnosno potpunoj eliminaciji ideje o neprijateljstvu. Znajući da samo oni koji nisu svesni sopstvene božanske suštine imaju misao o protivniku koji može napasti, Uešiba je istakao: „Neusaglašeni um koji razmišlja o prisustvu neprijatelja, više nije u skladu s Božijom voljom.“[39] Astrološki aspekt Urana sa Mesecom u Blizancima upravo naglašava značaj prevazilaženja dualističkih koncepata uma (dobro/loše, prijatelj/neprijatelj, pobeda/poraz...) koji predstavljaju prepreke za samorazvoj i istinski napredak u u borilačkoj veštini. Zbog toga je bilo važno da aikidoka postane svestan da sve izvire iz njega samog, da spozna da su sve ideje, misli i doživljaji samo projekcije njegovog uma i tako prevaziđe dualističko posmatranje sveta koji ga okružuje, a samim tim i ideju o postojanju neprijatelja: „U aikidou nema neprijatelja. Grešite ako mislite da je u pravom budou vaš partner neprijatelj od koga ste jači i koga treba da oborite. U izvornom budou nema partnera, nema neprijatelja; Cilj izvornog budoa je postati jedno sa Univerzumom i boraviti u središtu njegovog Srca.“[40] Da bi se učenici okrenuli sebi i spoznali da je jedini „protivnik“ koga treba da nadvladaju njihov neskladni um, Uešiba u aikido nije uveo sportsko takmičenje u tehnikama. Sa druge strane, trenažni program je bazirao na vežbanju u parovima ističući da je svrha ovakvih treninga postizanje takozvanog ujedinjenja sa partnerom. Uticaj Sunca koji nosi „princip ujedinjenja i ideju o Jednosti“ pokazuje da je osnovni cilj vežbi bio u tome da aikidoka prevaziđe koncept o odvojenosti od ispoljenog sveta, odnosno osvesti da je partner samo projekcija uma, te da kroz usklađivanje sa energijom partnera, eliminiše svoj um i tako dođe u stanje Jednosti („ja sam u svemu, sve je u meni“): „Izvorni budo nije negirati samo protivnika, već i duh suprotstavljanja – kada partner i vi ne postojite da bi ste se ujedinili. To je izvorni budo i aikido.“[41]

 

           Uešiba je podsticao učenike da budu disciplinovani i posvećeni treniranju aikidoa. Dugotrajno vežbanje u savladavanju tehničkih elemenata bilo je neophodno da bi došli do faze u kojoj bi, usvojivši određenu borilačku tehniku, bili neopterećeni razmišljanjem o pokretima i tako ušli u stanje potpune poistovećenosti sa procesom vežbanja (flow)[42], a zatim otišli i korak dalje dovodeći svoj um u stanje praznine. Neptun, planeta povezana sa astrološkim poljem podsvesti, svojim položajem u geocentričnom i heliocentričnom horoskopu otkriva šta je Uešiba želeo da postigne. Kvadrat geocentričnog Neptuna sa Marsom pokazuje da se u prvom delu života susretao sa borilačkim veštinama koje su jačale i usložnjavale sadržaje podsvesti kroz dugotrajno mehaničko ponavljanje određenih pokreta i stvaranja automatizma u njihovom izvođenju. Ovakav način vežbanja Uešibi nije omogućavao da postigne zadovoljavajuće rezultate jer nije vodio ka optimalnom kanalisanju energije ni samorazvoju. Heliocentrični horoskop pozicijom Neptuna u konfiguraciji Velikog zemljanog trigona, pokazuje da se u aikidou odlučio za drugačiji pristup. Prilikom obučavanja učenika trudio se da naglasi važnost svesnog izvođenja spiralnih tehnika kojima se sa lakoćom pokreće i održava energija, ali i odvija harmonizovanje uma. Cilj ovog procesa bio je ulazak u stanje praznine u kojoj nema misli, pa tako ni protivnika, borbe i sopstvene individualnosti. Međutim, ovo nije podrazumevalo samokontrolu nad sadržajima uma već svesnu prepuštenost božanskom u sebi. Osnovni smisao svega bio je u tome da se aikidoka izdigne iznad dualnosti ispoljenog sveta i uđe u stanje u kome ne postoji prošlost ni budućnost, već Ljubav kao odraz svesnosti o sopstvenoj božanskoj suštini: „ Ako na iskrenom Putu vežbate duh Srca, „stvari“ se zapravo neće događati... neće biti prošlosti. Zašto? Zato što je to ljubav. [43]...Ako se dosegne ljubav - država, svet i Univerzum će nestati.“[44]

 

            Ideja o praznini uma zauzima najistaknutije mesto u njegovom horoskopu jer nju odražava konjunkcija Sunca sa galaktičkim centrom u desetoj kući, najdominantnijoj poziciji natalne karte. Otuda se može reći da Uešiba vrhunsko majstorstvo u aikidou nije video u savršenom izvođenju tehničkih elemenata ove borilačke veštine, već u postizanju onog individualnog nivoa savršenstva (različitog za svakog aikidoku) koji omogućava zaustavljanje toka misli i dolazak u stanje praznine: „Oslobodite se svih misli i vratite se istinskoj praznini. Tajna Puta Ratnika je da stoji usred Velike Praznine.“[45] Među astrološkim faktorima koji objašnjavaju zašto je ovo bilo značajno izdvaja se trigon Urana sa Plutonom koji pokazuje da Uešiba nije savladavao napadače nanošenjem telesnih povreda već se prilikom izvođenja borilačkih tehnika potpuno „sjedinjavao“ sa njima dolazeći u stanje praznine uma čime je uticao na transformaciju i harmonizaciju njihovih emocija i misli. Svaki sukob je bio okončan tako što bi napadač prestao da ispoljava agresiju i želju za borbom: „ ... pravi budo nije uništavanje protivnika. Mnogo je bolje da ga savladate duhovno tako što ćete ga naterati da shvati ludost sopstvenih akcija i odustane od napada. Cilj izvornog budoa je zapravo uspostavljanje harmonije.“[46]

 

           Uešiba je imao običaj da kaže da je protivnik poražen onog trenutka kada je odlučio da se bori sa njim jer tada narušava harmoniju Univerzuma. Time je istakao da na borilačkom polju agresivan stav uvek predstavlja slabost jer odražava unutrašnji nesklad, a da nepobedivost leži u čovekovoj harmoniji i ljubavi prema ispoljenom svetu (univerzumu) koji zapravo izvire iz njega samog: „Um aikidoka mora biti smiren i aposolutno nenasilan. Tačnije to je posebno stanje uma koje nasilnost dovodi u stanje harmonije.“[47] Otuda vrhunac napredovanja kroz sve elemente aikidoa (materijalni, energetski, spiritualni) predstavlja dolazak u stanje potpuno osvešćenog i spokojnog uma u kome aikidoka, svestan božanskog u sebi i drugima, svojim postojanjem spontano izaziva vibracije Ljubavi kod drugih ljudi ne dolazeći tako u opasnost niti priliku da bude napadnut: „Prvo savladaj tehnike Ujedinjene energije - puta bogova; Tada ni jedan neprijatelj neće napasti.“[48]

 

          Da bi objasnio svrhu aikidoa Uešiba je kao sledbenik šintoizma koristio reči i izraze ovog duhovog pravca (Kami, Priroda, Univerzum, Nebo...) zbog čega su često pojedini spiritualni pojmovi nedovoljno jasni zapadnom čoveku. Ipak, važno je istaći da suština njegovih ideja („sve je Ljubav“, „vratite se Izvoru“...) nosi univerzalnost koja prevazilazi uske religijske okvire: „Kada neko pita da li su načela mog aiki budoa preuzeta iz religije, ja odgovaram „Ne“. Načela mog istinskog budoa bacaju svetlo na religije i čine ih potpunim.“[49]  Zbog toga se duhovni put aikidoa ne može isključivo posmatrati kroz prizmu japanske religije, već kao put kojim se kroz vežbanje borilačke veštine dolazi do samospoznaje: „... kroz vrlinu predanog vežbanja postanite jedno sa Božanskim. Prosvetljenje tražite unutar sebe.“[50]

                               

 bd  ca  ca

     

           Stvaranjem aikidoa Uešiba je ukazao na veoma važnu i često zanemarenu dimenziju borilačkih veština. Svojim dubokim uvidima i sveobuhvatnim pristupom daleko je prevazišao sve borilačke tehnike koje su isključivo namenjene za odbranu, borbu ili negovanje sportskog duha, a ličnim primerom i dostignućima pokazao je da istinsko napredovanje kroz aikido podrazumeva težnju ka celovitosti, uzdizanje nad formom i traganje za suštinom sopstvenog postojanja: „ Aikido nema formu, on je učenje duha.... Konačno, zaboravite na tehnike. Što više napredujete sve manje se oslanjate na tehnike. Veliki put je zapravo Ne-Put ili nepostojanje Puta.“[51] Uešibino vrhunsko borilačko umeće počiva na duhovnoj zrelosti i zbog toga suština aikidoa sadrži univerzalnu istinu svima dostupnu. Iskrenim posvećenicima ove sjajne veštine jedino preostaje da zarone u sopstvene dubine i tamo je potraže jer otkriti tajnu aikidoa ne znači ništa drugo do spoznati istinu koju svaki čovek nosi u sebi. 

 

 

Gorana Matijašević                                                                                         decembar, 2007.