A I K I D O - Bivanje u flou -
stanju
"Zahvalnost u srcu rađa bilo koju veštinu. Čak ni umetnost aikida nije tačno određena već je umetnost prilagođavanja na okolnosti i umetnost slobode."
1. Uvod
1. Uvod
Predmet ovog rada je analiza psihičkog stanja u koje se dolazi prilikom praktikovanja aikida (ali ne samo aikida)1 koje se naziva flou ili flou stanje (eng. reč "flow" označava tok, protok) kao jednog od najvažnijih elemenata emocionalne inteligencije, odnosno kako kaže Danijel Goleman: "Dostići stanje floua predstavlja inteligenciju najvišeg reda, flou je najverovatnije, vrhunac obuzdavanja emocija u cilju postizanja uspeha i učenja".2 Flou stanje je ono u kome su u manjoj ili većoj meri bili većina aikidoka, a da to nisu u dovoljnoj meri prepoznali. Ne poznavanje ovog stanja, dovodi do toga da se ono nedovoljno koristi prilikom celokupnog treninga, ali i u svakodnevnim aktivnostima, kao izuzetna blagodet i mogućnost da čovek iskoristi svoje potencijale. Tokom floua, emocije i misli su zaustavljene i usmerene, pozitivne, jake i usredsređene na određeni zadatak, stav, pokret, zahvat, kretnju, usmeravanje energije, čime se otvara mogućnost postizanja takvog životnog iskustva koje je po mišljenju mnogih autora važnije od bogatstva, slave, moći ili nekih drugih iskustava koje donose zadovoljstvo. Možda je flou najlakše uporediti sa stanjem harmonije i jednosti prilikom vođenja ljubavi. U tekstu sam se ograničio na razmatranje: - pojma, - mehanizma i - elemenata flou stanja, kao polazne sadržaje u razmatranju ove teme, koristivši rezultate naučnog (psihološkog) pristupa, ali i iskustva stečenog praktikovanjem aikidoa.
2. Pojam toka
Profesor psihologije na Čikaškom univerzitetu Mihalj Čiksentmihalji više od dvadeset godina posvetio je problemu proučavanja ljudske sreće i tako došao do doživljaja koji je nazvao flou. Navedeni profesor vidi sreću u kvalitetu životnog iskustva koje je kako smo već u uvodu naveli, važnije od bogatstva, moći, slave i drugih simbola sreće. Sreću nalazimo onda kada smo potpuno usredsređeni na sve detalje našeg života,dobre ili loše, a ne ako direktno pokušavamo da je nađemo. Svi smo mi doživeli periode (trenutne,kraće ili duže) kada smo osećali da imamo kontrolu nad svojim postupcima i da tako, na neki nedovoljno jasan način, sami stvaramo svoju sudbinu. U retkim situacijama u kojima se to dešavalo, osećali smo razdraganost, duboku radost koju dugo negujemo u sebi i ono nam u sećanju postaje merilo za ono što bi život trebalo da bude. To je ono što se naziva optimalno iskustvo, nešto što mi sami stvaramo. Analizirana su iskustva, nekoliko stotina "eksperata" (umetnika, sportista, muzičara, šahista, hirurga...) za koje je pretpostavljeno da provode vreme upravo u onim aktivnostima koje preferiraju. Iz njihovih izveštaja, autor je razvio teoriju optimalnog iskustva zasnovanog na pojmu toka, odnosno "... stanja u kome su ljudi toliko preokupirani nekom aktivnošću da ne obraćaju pažnju na bilo šta drugo; samo iskustvo je toliko prijatno da bi ovi ljudi nastavili sa tom aktivnošću po svaku cenu i bez ikakvog drugog cilja".3 Ova ispitivanja su ukazala, da su ljudi slično opisivali optimalna iskustva nezavisno od pola, starosti ili kulturnih razlika. Iskustvo floua nije bilo karakteristično samo za bogate i obrazovane, nego i za mnoge druge, kao što su farmeri, pastiri, radnici kraj pokretne trake, ili pak starci, ljudi srednjih godina ili tinejdžeri. Iz ovog prvobitnog saznanja, formiran je teorijski model floua, nakon čega je uz pomoć intervjua i upitnika4 ispitano više od 100.000 osoba širom sveta. Sva ova istraživanja, ali i teorijska obrazloženja inspirisala su u celom svetu kreiranje eksperimentalnih školskih planova, obuku biznismena, dizajniranje proizvoda i usluga za razonodu, zatim razvijanje raznih postupaka u kliničkoj psihologiji, rehabilitaciji maloletničke delikvencije, organizaciji aktivnosti u bolnicama i staračkim domovima itd.
3. Mehanizam toka
Da bi smo objasnili mehanizam floua koji se u osnovi zasniva na kontroli i usmeravanju emocija i misli, potrebno je ukazati na pojam sadržaj svesti, te pažnju kao psihičku energiju koja upravlja procesima svesti.
3.1. Svest
Postoje mnoga shvatanja i definicije svesti5, ali u ovom tekstu imaćemo u vidu onu koju je dao autor termina "flow", a to je: "Dakle, svest možemo posmatrati kao namerno uređenu informaciju6. Ovakva definicija zasnovana je na teoriji informacija i fenomenološkom shvatanju svesti koja uzima u obzir događaje (fenomene) koje doživljavamo, a manje anatomsku strukturu, neurohemijske procese ili delovanje nesvesnog koje ove događaje čini mogućim. Ovo uključuje znanje o tome kako se informacije koje nam šalju, čuvaju, obrađuju, skladište i koriste, što govori o dinamici pažnje i pamćenja. Imajući u vidu dat pojam svesti, možemo definisati i pojam "svestan" kao proces u kome se određeni specifični događaji (oseti, osećanja, misli i namere) pojavljuju, a mi smo u stanju da upravljamo njihovim tokom. S obzirom da za nas spoljašnji događaji ne postoje ukoliko ih mi nismo svesni (imamo znanje o tome), znači da je svest povezana sa subjektivno doživljenom stvarnošću. Dok je sve što osećamo potencijal za ulazak u svest, a mnogo je manji broj iskustava koja stvarno postaju njen deo. Svest je ogledalo koje odražava šta nam čula govore o dešavanjima van tela i unutar tela (odnosno prvenstveno nervnog sistema), ona te promene odražava selektivno, aktivno oblikujući događaje, namećući im svoju realnost. To odražavanje što nam svest omogućava možemo nazvati našim životom, a to je: suma svega što smo čuli, videli, osetili, naše nade, radosti, patnje i sl., od rođenja do smtri. Iako često verujemo da postoje procesi i van naše svesti, direktni dokaz postojanja imamo samo za one koji u njoj nalaze svoje mesto. Snage koje drže informacije sređenim u svesti, nazivaju se intencijama. One se javljaju u svesnosti kad god je osoba svesna (ima znanje) da nešto želi ili namerava da nečto ostvari. Intencije su takođe delići informacija oblikovane biološkim potrebama ili usvojenim socijalnim ciljevima. Intencija je opisni termin i ne govori zašto neko želi određenu stvar već jednostavno izražava da je to tako. Intencije su organizovane u hijerarhiji ciljeva koja određuje njihov međusobni odnos, odnosno redosled po važnosti. Većina ljudi, usvaja ciljeve zasnovane na potrebama njihovog tela (da dugo i zdravo žive, da imaju uspešan seksualni život i sl.), ili na željama usađenim putem socijalnog sistema (da budu dobri, da naporno rade itd.). Međutim, ciljevi mogu biti i veoma fleksibilni. Pojedinci koji odstupaju od normi, na primer, sveci, mudraci, umetnici, pesnici, istraživači, tzv. "izuzetne osobe", često se nazivaju "mislioci"7 i sl, tragaju za drugim stvarima u životu od većine; njihov život pokazuje da svesnost može biti organizovana u okvirima različitih ciljeva i intencija - svako od nas ima slobodu da kontroliše svoju subjektivnu realnost.
3.2. Psihička energija - usmeravanje ki-a
Imformacija ulazi u polje svesti zato što nameravamo da usmerimo pažnju na nju ili kao rezultati navike zasnovane na biološkim i socijalnim instrukcijama. Pažnja je ta koja bira relevantne informacije od mogućih miliona koje su na raspolaganju. Potrebna je pažnja da se iz sećanja prizovu odgovarajuće informacije, da se događaj proceni i donese prava odluka o delovanju. Osoba koja kontroliše svesnost u stanju je da po volji koncentriše svoju pažnju, da se izoluje od ometanja, da se koncentriše sve dok se cilj ne postigne. Pošto pažnja određuje šta će se pojaviti u svesti, a šta neće, i pošto se i sve druge mentalne radnje, kao što su sećanja, mišljenja, osećanja i odlučivanja, odvijaju u svesti, možemo usmeravanje pažnje okarakterisati i kao psiničku energiju, jer se u bilo kom navedenom procesu aktivira, konstituiše usmerava energija. U krajnoj liniji, mi sami sebe stvaramo, birajući način na koji koristimo psihičku energiju. To je energija pod našom kontrolom, mi sa njom možemo da činimo šta nam je volja, zato je pažnja jedno od sredstava koje koristimo kada nam je cilj unapređivanje kvaliteta iskustva. U aikidu pažnja je prva pokretačka sila koja pokreće "ki", a i sama po svojoj suštini je "ki".8 Sasvim je jasno, da je za učenje bilo kakvog stava, pokreta, zahvata ili kretnje potrebna pažnja. Pažnja je po svom sadržaju misao, odnosno u osnovi pažnje je misaoni proces. Ali u osnovi misaonog procesa je emocionalni proces. Stoga pažnja u sebi sadrži emocionalni i misaoni proces. Pažnjom ili energijom, odnosno konstituisanje i kanalisanje "ki-a" upravlja po klasičnoj psihološkoj definiciji: "Ja" (self), kao takođe sadržaj svesti, a predstavlja: sva sećanja, želje, postupke, namere, doživljaje prijatnosti i neprijatnosti i sl., ali i hijerarhiju ciljeva koje smo gradili tokom života. U opštijem smislu reči pojam "Ja" možemo izjadnačiti sa pojmom "um". "Ja" je najvažniji element svesti jer simbolički predstavlja sve druge sadržaje svesti, kao i šemu njihovih međuodnosa. Pažnjom ili psihičkom energijom upravlja "Ja" (self), ali ako je "Ja" zbir sadržaja svesti i strukture njegovih ciljeva, a sa druge strane sadržaj svesti i ciljevi su rezultat različitih ulaganja pažnje, tada imamo sistem koji ide u krug, bez jasnog uzroka i posledice. Kažemo da "Ja" upravlja pažnjom, a pažnja određuje "Ja". Tačne su obe tvrdnje, jer svesnost (znanje) nije strogo linearni sistem, već takav u kome postoji kružna uzročnost - pažnja oblikuje "Ja" i "Ja" oblikuje pažnju. U aikidu ovaj proces dolazi do punog izražaja, pažnjom se pokreće i usmerava "Ki", a potom spiralnim pokretima se ovaj proces još više stimuliše, što povratno utiče na specifično angažovanje uma u pravcu razvoja svesnosti. Spiralni pokret izaziva procese "iznad" dualnosti uma, a samim tim i iznad jin-jang kretanja energije u nama, što dovodi do psiho-fizioloških procesa "pročišćenja" i harmonizacije u telu i umu, razvijajući našu svesnost.
"Kada se identifikujete sa vibracijom Univerzuma dolazi do uzjamne razmene. Ova transformacija je osnova veštine - čudesno delovanje energije. Tada se i vibracija Univerzuma prilagođava vašem telu i rađaju se svetlost,entuzijazam i snaga."
Kad god neka informacija ometa svesnost ugrožavajući njene ciljeve imamo stanje unutrašnjeg nereda ili psihičke entropije, znači neorganizovanost "Ja" koja umanjuje njegovu efikasnost. Upravo stanje suprotno psihičkoj entropiji je optimalno iskustvo. Postoje situacije u kojima pažnja može biti slobodno iskorišćena za ostvarivanje, zato što nema nereda, nema pretnje našem "Ja" - ovo stanje Mihalj Čiksentmihalji naziva "iskustvo toka".9 Često smo sami doživeli ali i čuli kako neko kaže: "Nosio me neki tok", "Kao da sam lebdeo", "Zaboravio sam na sebe dok sam vežbao", "Zaboravio sam na vreme", itd. Mnogo puta se iskustvo toka dešava kada sedimo u seizi - um se okreće "ka unutra", emocije se zaustavljaju i kanališu, a misli su usmerene na svesno staje mirnoće i unutrašnje harmonije sa kojom se poistovećujemo. Posle iskustva toka, struktura onog što zovemo "Ja" je potpunija i harmoničnija, nego pre toga. Ovo je rezultat dva značajna psihološka toka: - diferencijacije, u kojem prepoznajemo svoje unutrašnje emocionalne i misaone tokove kao nešto specifično vezano za nas same - našu individualnost, - integracija koja se odnosi na suprotan proces, odnosno kretanje ka zajedništvu sa drugim ljudima, pojavama, idejama van "Ja" - jedinstvo sa drugima. Flou stanje potpomaže da se navedena dva principa integrišu - međusobnim prožimanjem - zato što se "Ja" (self) u širem smislu um reorganizuje, odbacujući suvišne sadržaje (emocije i misli) a stimulišući one procese koji spontano pomažu razvoju svesnosti kroz samoposmatranje i povezivanje sa okruženjem.
4. Elementi floua u aikidou
Bogatstvo, status, moć, lep izgled postali su moćni simboli sreće. Većina kada vidi ljude koji to imaju, nekako automatski pretpostavljaju da su njihovi životi vredni, čak iako ima dosta dokaza da se oni često osećaju nesrećno i prazno. Ali simboli mogu biti promenljivi i oni često imaju tendenciju da odvlače od realnosti života za koju mislimo da je predstavljaju. A realnost je da kvalitet života ne zavisi neposredno od toga šta posedujemo ili šta drugi misle o nama. Ključno je to kako se mi osećamo u vezi sa sobom i onim što se oko nas dešava. Da bi neko učinio svoj život vrednijim odnosno poboljšao svoj život, on mora poboljšati kvalitet iskustva, da bi to rezultiralo povećanom harmonizacijom "Ja" (selfa), a to je moguće kroz što češće i duže bivanje u flouu. Pre nego što ukažemo na elemente floua, potrebno je ukazati na razliku između zadovoljstva i uživanja - kao esencije floua.
4.1. Zadovoljstvo i uživanje
Zadovoljstvo je osećanje koje dostižemo kad god informacija govori da smo ostvarili očekivanja usađena biološkim programom ili socijalnim uslovljavanjem. Zadovoljstvo je važan element kvaliteta života, ali samo po sebi ne donosi sreću. Ono pomaće da se uspostavi red u svesti (ako smo gladni, naješćemo se, ako smo umorni odmorićemo se gledajući tv ili uz masažu i sl.), ali samo po sebi ne može stvoriti novi poredak u svesti. Ako se aikido praktikuje samo zbog kondicije, skladnosti izgleda, vežbanje samoodbrane, psihičkog rasterećenja i sl, postići će se zadovoljavanje čula i nekih emocija, ali to nije ništa posebno, jer ne donosi harmoniju unutar nas samih, na sve višem i višem nivou, koja rezultira razvoje svesnosti. Uživanje se događa kada osoba ne samo da zadovoljava potrebe, želje ili neka prethodna očekivanja, već ide dalje od toga (od onog što je na neki način, bilo programirano) i postiže novi kvalitet, kroz nešto neočekivano i nezamislivo. Specifičnost uživanja je doživljaj nečeg novog, neočekivanog ili nekog postignuća. U akidu to je doživljaj da smo izveli neki pokret, zahvat, kretnju koju do tada nismo uspešno izvodili, ali i svesnost odakle sve to potiče, na koji način se odvija, i šta menja u nama samima, što podrazumeva potpuno prisustvo (svesnost sebe i okružeja) prilikom praktikovanja. Iskustva koja pružaju zadovoljstvo mogu dovesti i do uživanja, ali ta dva iskustva se mnogo razlikuju. Na primer, šetnja svakom donosi zadovoljstvo, ali malo njih uživa, zato što ne poklanja dovoljno pažnje samoj šetnji, brojnim senzacijam koje ona pruža - tzv. uzimanje energije iz zemlje i sl. Kada se vežbaju neke osnovne tehnike, na primer, (Shionage, Iriminage, Kotegaeshi, Ikkyo) treba obratiti pažnju, ne samo kako se odnosi na partnera, nego i na nas same, kako spiralni pokret pokreće naše unutrašnje procese - fizičke i psihičke. Pokušajte ove tehnike da uradite i sami (bez partnera), budite svesni svakog pokreta, pokušajte da osetite energiju koja se pokreće u vama. Prema tome, može se iskusiti zadovoljstvo bez (ili uz veoma malo) ulaganja psihičke energije, dok se uživanje događa samo kao rezultat pojačanog ulaganja pažnje. Neko može osećati zadovoljstvo bez ulaganja napora, na primer, ako se odgovarajući centri mozga električno ili hemijski (drogom) stimulišu, ali nije moguće uživati u šetnji, izvođenju tehnike, razgovoru, ako nismo prisutni tj. koncentrisani na tu aktivnost.
"Do napretka dolazi kada se introspekcijom i aktuelnim postojanjem proširi svest."
Zadovoljstvo je nepostojano, zato što se ulaže neznatna psihička energija, tako da prijatna iskustva (na primer, izvođenje tehnike sa minimumom koncentracije) ne dovodi do razvijanja "Ja" (selfa). Da bi neko zadobio kontrolu nad kvalitetom iskustva, on mora da nauči kako da utka uživanje u aktivnosti koje se odvijaju tokom dana. Tako da afirmativna iskustva sa treninga prenese na svakodnevne aktivnosti. Istraživanja su pokazala10 da psihološki uslovi, koji omogućavaju optimalno iskustvo su mogući uvek i jednaki su svuda u svetu.
4.2. Potrebne sposobnosti
Aktivnosti koje dovode do floua zahtevaju ulaganje psihičke energije, ali se ne mogu izvesti bez odgovarajućih sposobnosti. Na primer pisanje zahteva koncentraciju i poznavanje pravila pisanog jezika, skijanje zahteva koncentraciju, ali i znanje o tehnici skijanja, komponovanje zahteva koncentraciju, ali i znanje o pisanju nota, itd. Za aikido je sasvim jasno, da je potrebno znanje o pokretu i zahvatu, ali i takav nivo uvežbanosti koji omogućava da se relativno lako oni izvode. S obzirom da za sada naučno nije moguće u potpunosti meriti količinu i kvalitet korišćenja energije (ki-a), zbog ilustracije navodimo mišljenje koje vlada među učiteljima aikidoa, za fizički napor, a to je da svaki napor veći od napora kao prilikom podizanja tereta od 8 kg - nije aikido.11 Svaka situacija može da se iskoristi za ulazak u flou stanje, ako se pokreću i razvijaju naše sposobnosti: Čak i takve aktivnosti, kao što je bilo koji oblik takmičenja omogućavaju flou ako znače povećanje naših sposobnosti. U aikidou nema takmičenja između aikidoka; postoji ono najvažnije, a to je takmičenje sa samim sobom - samoistraživanje. U aikidu (ali i svakoj drugoj aktivnosti) postoji tzv. zlatni presek između izazova i sposobnosti odnosno kada su izazovi uravnoteženi sa našom sposobnošću za delovanje. Na primer, ako se nekome da vežba tehnike na manje zahtevan način (sporije izvođenje ikkyo ura, kotegaeshi i sl.) to će nekom biti uživanje, ali kada se od tog istog traži da to isto učini maksimalnom brzinom, tada to može biti frustrirajuće. Zato je potrebno da pre svega trener, ali i sam vežbač proceni šta je optimalno, te da se tako doziraju aktivnosti, da se sa jedne strane, uzme u obzir dostignut nivo znanja i uvežbanosti, a sa druge strane, procena mogućnosti koje neko moće da efektuira tako da to može da mu bude izazovno, a ne opterećujuće.
" Shvatite da telo i um moraju da budu prožeti dušom ratnika, prosvetljenom mudrošću i dubokim mirom"
4.3. Koncentracija
Kada aktivnost zahteva sve relevantne
sposobnosti neke osobe, tada je njena pažnja potpuno apsorbovana tom
aktivnošću. Ne preostaje nikakav višak psihičke energije koji bi
obradio bilo kakvu informaciju izvan ove aktivnosti. Sva pažnja je
koncentrisana na relevantne stimuluse. Osobe tada prestaju da budu toliko
uključene u ono što rade, tada se ta aktivnost odvija spontano, gotovo
automatski; one tada prestaju da budu svesne sebe kao nečeg odvojenog od
onog što rade. Tada ono što se radi (pisanje, sviranje, izvođenje pokreta...)
se prepoznaje kao tok -
jednost(sjedinjenost) subjekta i procesa koji vrši se odvija.
Sedenje u seizi ima osnovni zadatak da kod aikidoke izazove isključivanje od spoljnih uticaja, pre svega, suvišnih emocija i misli, te kroz spontano okretanje uma ka unutra (ka izvoru uma), "ulazak" u stanje tišine (smirenost i harmonija), koja potom omogućava da se prilikom praktikovanja tehnika bude što češće i duže u flou stanju. Upravo smisao floua je da se bude u aktivnosti koja tako teče da je osoba sjedinjena sa procesom,a ne da se postigne perfektnost - poenta je što duže ostati u flou. Prema tome, u aikidu nije naglasak na upoređivanju sa drugima (ovo izvodim bolje ili lošije od drugih) niti na dosezanju savršenstva (jer njega i nema u manifestovanom svetu, u vremenu i prostoru) već u bivanju u flou, koje donosi napredovanje u samospoznaji kroz povećanu komunikaciju sa sobom.
" Velika snaga je u čovekovoj misli i ona se mora vežbati, ali samo uz osećaj."
4.4. Jasni ciljevi i povratna
informacija
Uslov ulaska u flou jeste jasan cilj koji je moguće postići i povratna informacija koja trenutno sledi. Na primer, planinar koji se penje sa svakim pređenim santimetrom više, je bliže cilju, i tu informaciju ima stalno. Ako osba ne nauči da postavi ciljeve i da prepozna i proceni povratnu informaciju u aktivnostima koje obavlja, ona neće biti u flou. U nekim aktivnostima, među kojima je i aikido (ali to može biti i tai či, ći gung, joga...) osoba mora razviti jek lični (unutrašnji) osećaj šta namerava da uradi. Na primer, prilikom praktikovanja aikida, jedan od zadataka je i što pravilnije izvođenje tehnike sa partnerom, vežbanje ili uz pomoć štapa ili mača. Povratna informacija da je to uspešno moće stići od trenera, ali ona nije ni blizu takvog kvaliteta kao kad aikidoka nekim "unutrašnjim čulom" (intuicija, spoznaja...) ima osećaj da je to uspešno izveo. Upravo razvijanje tog unutrašnjeg osećaja o stanju u kome je bio aikidoka jeste bitan uslov prepoznavanja floua, i kasnijeg olakšanog ponovnog ulaska u to stanje. Ono što povratne informacije čine vrednim je simbolička poruka koju one sadrže, a to je da je postignut cilj. Ovo saznanje stvara prestruktuisanje informacija harmonizaciju u svesnosti i ucelovljava "Ja" (self).
" Promenite svoje opažanje po pitanju toga kako Univerzum zapravo izgleda i deluje i preokrenite borilačke tehnike u nosioce dobrote, čistote i lepote "
Gotovo svaka vrsta povratne informacije može biti prijatna pod uslovom da logički i spontano proizilazi iz cilja u koji je neko uložio psihičku energiju. Svako od nas je izuzetno osetljiv na određeni raspon informacija koje tokom života naučimo da vrednujemo više nego većina drugih ljudi, tako će otuda povratna informacija koja sadrži baš tu (samo za nas relevantnu) informaciju smatrati vrednijom nego drugi ljudi. Povratna informacija za kojom će osoba tragati je uvek izraz neke emocije. Nekima je važno da postignu dobru fizičku kondiciju, elastičnost tela, da se " rasterete" kroz trening, dok je drugima važno da prate procese koji se unutar njih dešavaju kao što su: energetski, psihički i drugi tokovi.
4.5. Prijatno osećanje
Potpuna koncentracija pažnje na zadatak koji je pred nama, ne ostavlja mesta u svesnosti za irelevantne informacije u odnosu na zadatak. Dok flou traje zaboravljamo na sve neprijatne aspekte života. Najpre sedenje u seizi (isključenje neprijatnih uticaja - emocija, misli, sećenja, događanja...), a potom usmerenost na procese u dođou stvara uslove za dosezanje floua. Jasno definisani zahtevi treninga unose red i harmoniju i sprečavaju pojavu nereda i disharmonije kod svakog aikidoke. Tada se informacije pokrenute procesom vežbanja selektivno formiraju u svesnosti, zato sve brige, problemi, negativne emocije i misli koje su uobičajeno prisutne u svesnosti, privremeno bivaju obustavljene. Pa i kada se treniranje završi one se ne vraćaju u onom obimu u kojem su bile, jer je zbog flou postignuta veća harmonija i ucelovljavanje "Ja" (selfa). Koncentracija prilikom floua, zajedno sa definisanim ciljevima i neposrednom povratnom informacijom obezbeđuje kvalitativni pomak u svesnosti (dostizanje harmonije na sve višem i višem nivou u smislu ucelovljavanja uma), stvarajući prijatno stanje - stanje psihičke neentropije. Bitno je napomenuti, da prijatnost u flou nije puko zadovoljavanje čula (što naravno nije negativno) nego ima dodatni kvalitet, koji se postiže svesnošću (odnosno znanjem o svakom elementu sebe tog momenta), a to je sam razvoj svesnosti.
4.6. Kontrola
Iskustvo toka uključuje i osećaj kontrole, ili preciznije, odsustvo zabrinutosti zbog mogućeg gubitka kontrole koje je tipično za mnoge situacije svakodnevnog života. U suštini, pre je reč o mogućnosti, nego o ostvarenosti kontrole. Nije naglasak na patološkom uzbuđenju do kojeg dolazi prilikom izlaganja opasnosti, već o afirmativnim emocijama u kojima osoba u flou uživa, a koje im daju prijatan osećaj da su u stanju da kontrolišu potencijalne situacije odnosno sile (fizički i energetski tokovi). Važno je nagasiti da su aktivnosti koje proizvode iskustva floua, čak i one naizgled rizične ili teže izvodljive, tako konstruisane da omogućuju razvijanje potrebnih sposobnosti koje broj grešaka svodi na minimum. Zamislite koliko je potrebno razmišljanja, uvežbavanja pokreta svih elemenata na primer tehnike -ikkyo omote- da bi ste stekli takvu kontrolu da je lagodno izvodite, ali ne samo to, nego i da imate osećaj kontrole nad izvođenjem. Upravo je lepota i suptilnost aikidoa u tome, da imate saznanje da složene tehnike (u kojima ima toliko suptilnih elemenata plus odnos sa partnerom) možete izvesti uz kontrolu sa lakoćom. To saznanje vam omogućava da se poistovetite sa procesom izvođenja tehnike, te da budete jedno sa tim tj. bivanje u flou. Treba upozoriti da postoji opasnost
da osoba postane zavisna od sposobnosti da kontroliše neku prijatnu aktivnost
(u kojoj ne postoji entropija) da ne može da održi i preusmeri pažnju na bilo
čemu drugom, ona tada gubi kontrolu tj. slobodu da konstituiše sadržaje
svesnosti. Tada prijatne aktivnosti koje proizvode flou imaju potencijalno
negativne aspekte, jer mogu da se pretvore u neku vrstu zavisnosti i kada osoba
postane vezana za određene vrste ponašanja, i smanjuje sebi mogućnost
da rešava životne probleme. Aikido zbog
naglašenog procesa samoosvešćivanja (koji je univerzalan princip odnosno
izraz je nagona za samorealizacijom) izraženog kroz primenu njegovih osnovnih
principa, ne vodi u stvaranje vezanosti, nego raskidanje svih oblika vezanosti
(najpre za telo i um) i slobodu.
4.7. Gubitak svesnosti o sebi
Ranije smo napomenuli da kada se jedna aktivnost razvija ne preostaje dovoljno pažnje koja bi osobi omogućila da razmeni bilo koje druge stimuluse. Preokupiranost sobom troši psihičku energiju, zato što se u svakodnevnom životu često osećamo ugroženim od drugih, načina izvršavanja obaveza, mogućih bolesti, neizvesnosti života itd. Kad god smo ugroženi, potrebno je da vratimo u svesnost sliku koju imamo o sebi, tako da možemo da otkrijemo da li je pretnja ozbiljna i kako da je otklonimo. Ali, flou ne ostavlja puno prostora takvom ispitivanju i postoji malo prilike da se "ja" (self) ugrozi. Odsustvo "ja" (selfa) iz svesnosti ne znači da osoba dok ima iskustvo floua ispušta svaku kontrolu psihičke energije, ili da nije svesna šta se dešava u njenom telu ili umu. Optimalno iskustvo floua uključuje vrlo aktivnu ulogu "ja" (selfa). Na primer, dok izvodite neku tehniku, bitno je da usmerite pažnju na svaki svoj pokret, a najvažnije na sebe kao celinu, tada će sam proces usmeravanja pažnje (tzv. direktna pažnja) dovesti do floua, odnosno stanja poistovećenosti sa procesom delovanja, a time i samozaborava. Dakle, gubitak svesnosti o sebi ne znači gubitak "ja" (selfa), već samo svesnosti o "ja" (selfu). Kada nismo preokupirani svojim "ja" (selfom), zapravo imamo šansu da proširimo koncept o tome ko smo mi, što može da vodi ka transcedentaciji selfa, ka osećanju da smo pomerili granice svog postojanja. Povremeno odustajanje od svesnosti o sebi je potrebno za građenje selfa, jer u flou osoba ima izazov da dâ sve od sebe i neprekidno mora da unapređuje svoje sposobnosti. Ali, naknadno kada je aktivnost završena, svesnost o sebi ima priliku da se vrati, i tada "ja" (self) koji osoba doživljava više nije onaj isti koji je postojao pre iskustva floua: sada je obogaćen novim sposobnostima i svežim dostignućima. Osećaj ispunjenosti posle održanog treninga (a posebno ako ima više dnevnih uzastopnih treninga, kao što se dešava na višednevnim seminarima) kao rezultat bivanja u flou, ako se zadrži svesnost o osećaju ispunjenosti, spontano će se prenositi i u narednim danima, pa i duže, u sve sfere života (porodica, posao, prijatelji...).
4.8. Protok vremena
Jedan od najuobičajenijih opisa floua je da vreme više ne protiče kao obično. Često izgleda da sati prolaze kao minuti (što je češće), a nekad obratno, da vreme prolazi sporo (što je ređe). Najpribližnije bi se moglo reći da dok traje iskustvo floua, osećaj vremena nije čvrsto povezan sa proticanjem vremena merenog objektivno (časovnikom). Gubitak osećaja za vreme nije glavni element uživanja, ali oslobođenje od tiranije vremena doprinosi celokupnom stanju floua. Zapitajte se koliko puta ste posle treninga pomislili: "kada je već prošlo dva sata?", "nisam ni osetio kada je trening prošao" itd.
5. Vrste floua u aikidu
Prepoznavanje flou stanja je veoma bitno, jer sam proces prepoznavanja dovodi do kvantitativnog (produžavanje njegovog trajanja) i kvalitativnog (harmonizacija sa sve potpunijim sadržajem) njegovog izazivanja i povećavanja, te prenošenja na sve sfere života. Prilikom praktikovanja aikida mogu se uočiti nekoliko vrsta floua, i to sledećim redosledom: a) mikro flou - događa se onda kada se za momenat (delić sekunde ili nekoliko sekundi) doživi stanje poistovećenosti sa onim što se tog momenta izvodi, uz doživljaj da je to urađeno maksimalno dobro; b) delimični flou - odvija se kada se prilikom izvođenja jedne ili više povezanih tehnika doživi isto što i kod mikro floua, ali postoji kontinuitet (u dužem vremenskom periodu), u svesnosti o usklađivanju pojedinačne emocije i misli, odnosno grupe emocija i misli, sa drugom pojedinačnom emocijom i misli, odnosno grupom emocija i misli - oseća se unutrašnja harmonija, smirenost, opuštenost, ništa se ne čini previše niti premalo... Situacija pokazuje da se stanje može kontrolisati prilikom vežbanja, ali i da se "prenese" i izazove u drugim oblastima života. c) potpuni flou - podrazumeva da su sve emocije i misli harmonizovane, te da postoji potpuna svesnost (znanje) o tome. Figurativno: "ono što osećam to i mislim, i ono što mislim to i osećam". To podrazumeva ucelovljen um ili potpunu svesnost koja započinje kroz delimičan flou, koji se potom širi na sve sfere života. Na taj način aikido postaje životni put koji prožima celokupno biće čoveka, ali ne na taj način da se ceo dan razmišlja o njemu, nego da su njegovi principi i elementi utkani u svaku sekundu našeg života, pre svega kroz flou stanje. Potpuni flou govori o potpunom znanju o procesima koji se dešavaju unutar nas i našem okruženju, znanje o onome što se odvija u datom vremenu i prostoru. U aikidu put ka potpunom flou vodi kroz konstantno izučavanje i primenu osnovnih postulata aikida, a to su: - Princip traženja istine - Princip univerzuma - Princip ljubavi - Princip harmonije - Princip ujedinjene energije - Princip kanalisanja energije - Princip otsustva forme - Princip neopiranja - Princip samospoznaje
6. Zaključak
Flou predstavlja emocionalnu inteligenciju najvišeg reda, u kome se emocije i misli obuzdane i kanalisane u cilju postizanja uspeha u nekoj aktivnosti, pri čemu se čovek poistovećuje sa onim što radi, osećajući se ispunjeno, nalazeći smisao bivanja u aktivnosti koju obavlja. Autor teorije floua je psiholog Mihalj Čiksentmihalji, koji je do nje došao istražujući ljudsku sreću. Oni koji dosegnu flou prevazilaze zadovoljstvo i postižu uživanje koje podrazumeva svesno pojačano ulaganje pažnje, odnosno psihičke energije. Svaka čovekova aktivnost omogućava ulazak u flou, ali neke aktivnosti to postižu lakše - naučni rad, slikanje, vajanje, seksualna aktivnost, slušanje muzike... Neke veštine (možda je bolje reći, razni oblici duhovnih puteva) kao što su joga, ći gung, taj či, naravno aikido podrazumevaju prepuštanje. U aikidu je to naglašeno, kada se energetska harmonizacija poveže svesnošću (znanje o procesu) kao jednovremeni proces, tada se postepeno i spontano ulazi u flou stanje. Najznačajniji elementi floua su: koncentracija i gubitak svesnosti o sebi, odnosno preciznije gubitak svesnosti o "Ja" (selfu), što dovodi do transcedentacije selfa u pravcu unapređivanja svojih sposobnosti. Praktikovanje aikida nije samo po sebi cilj, nego da ulaskom u flou i svesnošću tog procesa prilikom vežbanja se proširi flou i na ostale segmente života (porodica, posao...) i tako on učini ispunjenijim. Pa ipak flou je samo korak u razvoju svesnosti...
" Sadašnjost je udomljena u večnosti i večnost je udomljena u sadašnjosti, a u svakoj našoj akciji je sadržana zakletva božanstvu. Ono što treba postići je univerzalna nepromenljiva večnost. Prekinuti Izvor stvara svet bez kraja. U nauci univerzuma čovek je ispunjena duša i snaga"
[1]
Flou stanje nije privilegija samo onim koji
praktikuju aikido, već i mnogih drugih veština, kao što su: Tai Či
Čuan, Joga, Ći Gong i sl., ali i umetnika, naučnika itd.
[3] Mihalj Čiksentmihalji, "Tok (flow) - psihologija optimalnog isustva", Forum, Novi Sad, 1999,str. 14. [4] Ispitanici su zamoljeni da nose pejdžere nedelju dana i da zapisuju kako su se osećali i o čemu su mislili kad god bi se pejdžer oglasio (u proseku osam puta na dan). Nakon toga, su svi izveštaji bili statistički obrađeni i psihološkim metodama analizirani i sumirani. [5] Vidi: Žarko Trebješanin, "Rečnik psihologije", treće pregledano izdanje, Stubovi kulture, Beograd, 2004. str. 476 i "Svest - naučni izazov 21. veka" , zbornik radova EPCD seminara, Beograd, 1996 [6] Mihalj Čiksentmihalji, "Tok (flow) - psihologija optimalnog iskustva", Forum, Novi Sad, 1999, str. 37. [7] Tzv. "izuzetne osobe" postale su poslednjih godina predmet pažnje psihologa, pri čemu se ističu četiri zajedničke osobine: "zrače dobrotom", nesebične su, ljudi vole da su u njihovom prisustvu i imaju izuzetnu moć pažnje i koncentracije. Isto je bitna karakteristika floua. Vidi opširnije: Danijel Goleman, "Destruktivne emocije" - naučni dijalog sa Dalaj Lamom, Geopoetika, Beograd, 2004, str. 40-42. [8] Za sada ćemo ostaviti po strani razmatranje pojma i sadržaja "ki" čiji su pandami "či" u Tai Čiju i Ći Gongu, "prana" u yogi, odnosno "životna energija" u klasičnoj zapadnoj energetici. [9] Isto, str. 51 [10] M. Čiksentmihalji, Isto, str. 60 [11]Sistematska naučna istraživanja u aikidou nisu vršena pa navodim podatak o kome se govori na seminarima, a koji po unutrašnjem osećaju ima svoj duboki smisao.
|
